Уз модерне скенере, цариници "страх и трепет" за шверцере
БЕОГРАД: Царински службеници Србије, захваљујући искуству и скенер уређајима најновије генерације, веома су ефикасни и од 2011. до данас запленили су око 2,5 тоне наркотика, велике товаре оружја, племенитих метала, разне уређаје, технику, текстилну робу, егзотичне животиње, те спречили многе покушаје кријумчарења људи.
Управа царина располаже са 11 скенер уређаја, 10 мобилних и једним стационарним, на аеродрому "Никола Тесла", а који изузетно пуно помажу у брзој контроли и протоку робе, али и ефикаснијем откривању свих прекршаја.
Мобилним скенером на Батровцима, с чијим ефектима је екипа Танјуга имала прилике да се упозна, пронађено је, на пример, у фебруару чак 48 килограма марихуне, у страници хладњаче комбија.
Ssеf Одсека за техничку подршку Одељења за сузбијање кријумчарења Иван Пејовић објашњава за Танјуг да уређај омогућава детаљну контролу која "пробија" 30 цм челика, те да су цариници једног дана за само 12 сати пронашли 27 скривених миграната.
Без скенера, каже Пејовић, за физички преглед једног камиона, на пример, било би потребно сигурно 12 сати, а уређај то уради буквално за два минута.
"Скенирање траје 15 секунди, пар минута анализа слике, одмах видимо да ли је нешто сакривено, или је роба баш онаква као што је декларисана. Ми радимо од 2011, људи знају шта траже, шта гледају, на основу робе, тачно знамо шта радимо. Свако од нас већ има више од 2.000 прегледаних фотографија, сви имамо и резултате, једни од других учимо, имамо одличну комуникацију у систему који смо успоставили сами", истиче Пејовић.
Како каже, софтвер веома брзо ради обраду фотографија, једноставно се у пар кликова прелази из фазе у фазу, постоје филтери за слике који помажу да се уоче неправилности, зависно све од врсте робе, да ли је органска или не.
"Искусно око зна шта гледа. Такође, ја могу слику да гледам из своје канцеларије, упоредо можемо да је гледамо, имамо више од 250.000 слика у бази података, упоређујемо", каже Пејовић и додаје да се камиони прате, упоређују слике са prеthodnim скенирањима да ли је нешто рађено на шасији и тако даље.
Уз помоћ скенера, цариници откривају и најразноврснију робу, а Пејовић каже да су највише запленили наркотика - од 2011. до данас чак око 2,5 тоне - а затим, оружје, и сијасет других ствари, од разних уређаја, техничких ствари, текстилне робе, до егзотичних животиња.
"Имали смо интересантан случај, скенирањем бугарског камиона на Хоргошу, који је превозио разну робу, утврђено је да је у даскама које држе бочну страну приколице била пресована марихуана. То је тешко било видљиво, али, пресудило је искуство царинског службеника, чије извежбано око је допринело да откријемо 137 килограма марихуане", каже Пејовић.
Дешава се, каже, да "наиђе" фирмирана гардероба, крадена, и разне друге ствари.
Заплењена роба се по правилу одузима, а суд утврђује да ли је превозник власник робе, или неко други, а све време трајања поступка, кријумчарену робу и возило коришћено у те сврхе Управа царина привремено задржава, док, судска пресуда решава да ли ће се роба одузети, вратити власнику, или платити казна.
Уколико шверцована роба вреди више од трећине вредности возила, које је превозно средство, онда се возило одузима и продаје на лицитацији, објашњава Пејовић и каже да се рецимо не узима за малу вредност цео камион, или аутобус, али да то јесте случај уколико је возило било преправљано за шверц, па су додавани "штекови", дупле преграде, онда се возило свакако одузима и продаје.
Ако се утврди да је кријумчарена роба фалсификована, копија неког бренда, онда се ангажује служба царина за заштиту интелектуалне својине, која покреће спор и најчешће власник заштитног знака покреће тужбу и сноси трошкове уништавања робе, а фалсификована роба никада се не продаје.
А где завршава сама роба?
Сва роба, возила, пловни објекти, које Управа царина привремено задржи, налази се на плацевима царинарница, од којих је највећи плац Царинарнице Београд, који се простире на више од три хектара површине отвореног простора.
Како за Танјуг каже царински службеник Божидар Ђурић, ту је смештено око 1.400 возила, мотоцикала, пловних објеката, чамаца и баржи, заплењених у поступку царине или полиције, а да је некада ту "боравило" и више од 2.500 возила.
Возила, појашњава Ђурић, најчешће на плацу "бораве" три до четири године, понекад и дуже, у зависности од трајања судског спора, где су под царинским надзором, а сва остала привремено одузета роба смештена је у два велика магацина Царинарнице Београд.
Поред великог броја комада разне гардеробе, у царинском магацину има и доста обуће, које се власник одрекао, јер није му се исплатило да је царини, те ју је онда "поклонио" држави, затим има доста фалсификоване гардеробе, која долази из Кине, женских ташни, јакни, фармерки.
Царинарница Београд већ три године "дом је" и изузетно скупим комадима кућне аудио технике, појачалима, предпојачалима, тјунерима огромне вредности, како каже Ђурић, од око 200.000 евра, јер, сваки комад вреди око 10.000 евра, а која је украдена из Беча, а покушала се комбијем прошверцовати у нашу земљу.
Такође, пажњу привлаче три боце алкохолног пића, пореклом из Вијетнама, са огромним шкорпијама и змијама у њима, за које се тврди да имају афродизијачко дејство, а цариници су их одузели, јер се ту ради о заштићеним животињским врстама, која се у том пићу не би смела наћи, а суд ће, како се сматра, вероватно наложити њихово уништавање.
Што се многобројних возила на плацу царинарнице тиче, Ђурић каже да се она на јавним лицитацијама излажу продаји, али да право регистрације имају само она са "евро 3" стандардом, тако да се, већина возила не могу сврстати у тај стандард, па се продају за резервне делове или као старо гвожђе, док се новија возила могу покушати регистровати.
Због тога, каже Ђурић, почетне и крајње цене возила доста су ниже, него док су се сва возила продавала са правом регистрације, па је у последње време доста мање интересовање купаца.
