Му­ра­ли ко­ји по­ве­зу­ју Аме­ри­ку и Ср­би­ју

Му­ра­ле су у прет­ход­на три да­на ра­ди­ли сту­ден­ти Ака­де­ми­је кла­сич­ног сли­кар­ства са Уни­вер­зи­те­та “Еду­конс”, ин­спи­ри­са­ни ак­ци­јом “Ме­сец аме­рич­ке кул­ту­ре у Но­вом Са­ду”. На кре­а­ти­ван и не­сва­ки­да­шњи на­чин де­ве­то­ро мла­дих оста­ви­ло је свој лич­ни умет­нич­ки пе­чат.

“Иде­ја је да се сти­ли­зо­ва­но кул­ту­ро­ло­шки по­ве­жу Аме­ри­ка и Ср­би­ја на раз­не на­чи­не, кроз ка­рак­те­ри­стич­не лич­но­сти тих зе­ма­ља“, об­ја­шња­ва са­рад­ни­ца на Ака­де­ми­ји Дра­га­на Ма­ле­ше­вић. “То ће би­ти је­дан му­рал, јед­на це­ли­на. На­цр­та­ли смо и ли­ци­дер­ска ср­ца и фик­си­ра­ли огле­да­ла у њих ка­ко би би­ло што аутен­тич­ни­је. Огле­да­ла су на ви­си­ни очи­ју и ми­слим да ће сви­ма би­ти за­ни­мљи­во.”

Иако су за са­да ре­ак­ци­је про­ла­зни­ка по­зи­тив­не, то ни­је га­рант да јед­ног да­на тај зид не­ће по­но­во по­ста­ти про­стор за огла­се, пла­ка­те, ре­клам­не ма­те­ри­ја­ле...

„Ми же­ли­мо да по­ша­ље­мо ле­пу по­ру­ку, а зна­мо да ће кад-тад све би­ти пре­ле­пље­но, са­мо се на­да­мо да ће што ду­же по­тра­ја­ти ова­ко ка­ко смо на­цр­та­ли“, ка­же Дра­га­на Ма­ле­ше­вић.

Л. Ра­дло­вач­ки