За три месеца 170 пријава против голобрадих преступника

У сукобу у Улици Корнелија Станковића код броја 41, који се претворио у тучу, учестовале су две групе малолетника. С једне стране су, како сазнајемо, били Д. П., Б. С. и К. М., а с друге П. М. и  М. В. Полиција ће против свих учесника у инциденту, у редовном поступку поднети кривичне пријаве, а против П. М. и због наношења лаких повреда.

До разрачунавања између две групе tinеjyеra је, по незваничним сазнањима, наводно дошло због девојке. У једном тренутку, П. М. је извадио неки оштар предмет и Д. П. нанео лакше повреде. По незваничним сазнањима, П. М. је јуче затражио лекарску помоћ због прелома шаке.Како „Дневник” незванично сазнаје, за прва три овогодишња месеца на подручју Полицијске управе Нови Сад поднето је 170 кривичних пријава против малолетника.

У Србији је из дана у дан све већи проценат раста малолетничке делинквенције. По речима стручњака, до сукоба углавном долази из разноразних разлога и с повода. Но, евидентно је да вербално сукобљавање брже прелази у физичко јер данашње генерације имају нижи праг толеранције и не знају за вербални расправу већ одмах потежу за употребом аргумента силе.Вршњачко насиље је у порасту, а по званичној стастистици, томе је вероватно допринело и то што се сада о томе много виша зна и прича, па се и чешће пријављује.

Насиље међу вршњацима, између осталог, подразумева и кошкање, подругивање и вербално насиље, којег је вероватно увек било, али се томе није придавао превелики значај, сматрају стручњаци.

Данас нема правила о томе из каквих породица долазе деца склона проблематичном понашању. Раније су  малолетни изгредници углавном долазили из проблематичних породица, али данас се често дешава да деца интелектуалаца и добро ситуираних људи буду проблематична, да посежу за употребом силе или да се одају разбојништвима и тешким крађама.

Новија истраживања акценат дају новој генерацији делинквената који потичу из породица с високим животним стандардом. Деведесетих година прошлог века су, подсећања ради, пласирани нови системи вредности који су били узор младима. Ти системи вредности, пласирали су нове обрасце понашања уз високу дозу агресије и насиља, који су видљиви још у основној школи. Чини се да ни данас није ништа боље.

Одрастање је врло динамичан процес. Младост је раздобље живота у којем се појединац суочава с различитим проблемима и задацима који се пред њега постављају. Код tinеjyеra се јавља потреба за дружењем и укључивањем у друштвени живот кроз припадање одређеним вршњачким групама и друштвима. Међутим, дешава се да се млади удружују и идентификују с девијантним групама, тражећи себи сличне с истим психичким и друштвеним проблемима. Њихово дружење постаје обележено насилничким понашањем.

Не треба занемаривати чињеницу да девијантно понашање често прераста у делинквенцију. У тим случајевима постоји велики ризик да ће малолетни преступници који дођу у сукоб са законом наставити путем криминала. Да би се млад човек „отргао” из kanyi девијантног понашања неопходна је помоћ стручњака, али и укључити целу породицу, посебно родитеље. Рад само с преступником, ма колико родитељи то највише волели, обично је недовољан.

Истраживања су показала неке карактеристике личност малолетника који су склони делинквентном понашању. То су нижи ниво интелигенције, што се исказује кроз лошији успех у школи, и психопатске црте личности (егоцентризам, неспособност прихватања других личности, самопрецењивање, емоционална нестабилност, низак степен толеранције на фрустрацију). Делинквенти су агресивније личности, претежно екстровертни, сматрају психолози.

М. Вујачић

Д. Николић

 

Заштићени до 14. године



По закону, до 14. године за све поступке деце одговарају родитељи. Од 14. до 16. године су млађи малолетници, који су такође кривично неодговорни, али им се изричу васпитне мере као што су појачан надзор родитеља и упућивање на разговоре у центар за социјални рад. Млади између 16 и 18 година третирају се као старији малолетници, који могу бити осуђени и на малолетнички затвор, осим казнено-поправних мера.Постоји још једна категорија „млађих пунолетника” у коју спадају особе од 18. до 21. године и њима се изричу казне као старијим пунолетницима, уколико нису извршили озбиљна кривична дела. Они су најчешће починиоци ситних крађе, отимачина и разбојништава на улици.