Тушевљаковић: Књижевност треба извести на улицу

Награду, која се додељује уз подршку Европске комисије, добио је за роман “Јаз” у издању Архипелага.



Овај роман је прича о распаду породице. 



У првом од два дела романа, отуђени муж који пати од посттрауматског стресног поремећаја као последице искуства из рата, покушава да поново успостави однос са својом отуђеном супругом, али успева да само продуби јаз између њих. 



У другом делу романа прича је фокусирана на основни разлог брачног раздора - недаће њиховог сина, студента који покушава да нађе своје место у друштву као и идентитет кроз низ драматичних догађаја који завршавају неочекиваним обртом.



Дарко Тушевљаковић је рођен 1978. у Зеници у БиХ. Од 2002. објављује у књижевним часописима и збиркама у Србији и другим земљама региона. 



Добитник је награде Лазар Комарчић, био је у најужим круговима за неке од најважнијих књижевних награда у Србији. Роман „Јаз“ је 2016. ушао у најужи круг за НИН-ову награду, најпрестижнију књижевну награду у Србији. 



Он истиче да је идеја о додели Европске награде за књижевност баш у разноликости садржаја. 



"Књига коју награђују мора да прича о локалним догађањима, а да истовремено буде разумљива глобално. То је специјална врста равнотеже", казао је Тушевљаковић.



Млади писац напомиње да је читаоцима посебно занимљива камерна драма коју је обрадио у књизи.



"Сукоб између оца и сина и распад породице налазе се у фокусу моје књиге. Са друге стране значајан део књиге је и друштвени контекст у којем се радња књиге одиграва. Сви се сећамо деведесетих година прошлог века и опаравка у деценији која је уследила. Мислим да се велики број људи препознаје у мојој књизи. Читалаштво воли када је у прилици да се поистовећује са јунацима књиге коју читају", казао је Тушевљаковић.



Према његовим речима, у дефиницији награде коју је добио пише да је подстицајна.



"Иза мене је озбиљан рад и ова награда је нека врста тачке на тај мој принцип неодустајања од писања и књижевности. Награда са друге стране представља сигнал за европске издаваче да објаве тих дванаест књига које носе ово вредно признање. Такав принцип промоције представља помоћ књигама да превазиђу језичку баријеру земље у којој је настала", казао је Тушевљаковић.



Награђени писац каже да на нашој књижевној сцени најпре недостаје дисциплина коју писци често занемарују. 



"Писање треба да се схвати као занат, као нешто што пре свега зависи од рада. Мислим да писци често нису свесни тога и можда то утиче и на обим дела и на количину произведеног. Са друге стране писци не рекламирају сами себе довољно, па их онда и медији заобилазе. Мислим да у региону ствари далеко боље стоје", напомену је Тушевљаковић.



О књижевним фестивалима Тушевљаковић каже да морају бити боље организовани. 



"Данас ако неки догађај није регистрован на Фејсбуку онда као да није постојао. Све се то задржава у уским круговима и прави се елита за коју друштво нема потребе. Књижевност треба показати као бренд. Треба писци, издавачи и медији да изведу књижевност на улицу. Да се од тога направи свакодневна ствар. Ако сви треба да читамо онда то тако треба и презентовати", казо је Тушевљаковић.



За њега се категорија популарног писца менај из тренутка у тренутак. 



"Када кажем да ми је неко омиљени писац, за пола сата се сетим још двојице па зажалим што сам уопште причао ко ми је омиљени писац. Волим највише да читам нешто што је тренд у светској књижевности. Књиге које су између фантазмагорије и жанра", закључио је Тушевљаковић.