Зашто нам се пси радују када дођемо кући?
Пас одагна сваки умор на лицу, када се вратите кући с посла. Шкљоцај кључа у брави или капије у дворишту, покреће код пса лавину емоција према власнику. Иако је човекова идеја да је пас његов најбољи пријатељ, ипак можемо са сигурношћу рећи да је љубав обострана.
Да ли сте се икад запитали, осим неизмерне љубави и посвећености које пас гаји према вама, зашто је то тако?
Шта тера пса да у моменту из полу сна, скаче до плафона од радости и испушта звукове цвиљења од милине, што сте коначно заједно после, како се њима чини, читаве вечности, јер се пси обрадују пођеднако било да сте одсутни 15 минута или пуно радно време, или пак десет дана после заслуженог годишњег одмора.
Психијатар, психолог и неуронаучник Грегори Бернс написао је књигу „Како нас пси воле“ засновану на истраживању мозга његовог усвојеног пса Кали. Он је спровео тест, на који су многи научници на почетку одмахивали главом, јер је подразумевао скенирање мозга пса, који би се том приликом морао успавати јаким седативима, а тиме се функције мозга умирују.
Бернс се питао да ли нас пси воле, као што ми њих волимо и о чему мој пас тренутно размишља. Усвојени, породични пас, мешанац теријера Кали послужила је за овај испит, а Бернс је оправдао свој подухват речима: „ако војни пси могу да се тренирају да остану мирни у веома изазовним ситуацијама, сигурно мој пас може проћи МРИ скенер“.
И тако смо добили и научни одговор на питање, зашто нам се пси толико радују када дођемо кући и да ли су они заиста наши најбољи пријатељи.
Преци паса су вукови, а они и даље лизањем по лицу показују знак добродошлице истој врсти. Ваш пас мисли да сте ви део његовог чопора.
"За вукове је лизање пандан руковању код људи. Лижући члана чопора, вук сазнаје да ли је други вук вечерао или доноси храну за чопор", сматра Бернс и додаје да је мирис власника, кључан окидач у изазивању среће код пса.
Ниједан други мирис, чак ни другог пса, не изазива толику срећу као мирис власника.
"Пси нас доживљавају као нешто изузетно вредно, те емоције чувају само за свог власника и не показују ни према иједном другом бићу", пише Бернс.
Осим тога, пси су изузетно радознали, те је и то разлог емоцијама. Бернс каже да нас они не воле, само зато што их хранимо, већ зато што смо и забавни и шетњом им помажемо у њиховој радозналости, тако што им нудимо нова искуства, водимо их на другачија места, а то њиховим чулима прија и много значи.
"Пси поседују изузетну емпатију са човеком и зато према њима морамо да се односимо са љубављу, поштовањем и признањем за њихову емотивну и социјалну интелигенцију", закључује Бернс, а ми се слажемо са њим и додајемо да нас пас воли какви год да смо, јер смо ми његов чопор и морамо се држати заједно.
М.Стакић