Либанска клопка пљачка на банкоматима

Три механизма за злоупотребу платних картица на банкоматима откривена су у аутомобилу бугарских регистарских ознака, којим је управљао један 68-годишњи држављанин те земље. Након што је рекао да има само личне ствари и да путује у Италију, цариници су, у сарадњи с Граничном полицијом, детаљно проконтролисали возило и у шупљини испод задњег десног седишта пронашли сакривену опрему. Пошто је путник на тај начин извршио и кривично дело, предат је заједно с откривеном опремом у даљу надлежност полицији. 

„Либанска клопка” је апарат који се додаје банкомату на месту где се ставља картица, који затим очитава број употребљене картице, на основу које се прави лажна и скидају паре с рачуна.

Преваранти, по речима банкарских стручњака, имају најсавременију опрему. Механизам „либанске клопке” састоји се од делова пластичних кућишта у која се стављају картице – такозваних скимера, и специјално прерађене „флеш” меморије, чија је функција да чува податке о картицама, све док се они не узму с правих банкомата и не скину с меморије да би се правили фалсификовани примерци. ПИН-код, без којег је немогуће приступити рачуну, углавном снимају скривеном камером или уређајем који аутоматски памти број који се уноси, наводе стручњаци.

Та врста преваре у Србији је први пут откривена пре више од седам година и потиче из Бугарске.

Прошле године је, рецимо, код једног путника у аутобусу бугарске фирме у рукавима јакне и на дну торбе пронађено седам апарата за скидање података с платних картица. Код њега је пронађена и пратећа опрема: три хард-диска, више врста каблова, лемилице, самолепљиве траке за причвршћивање и лаптоп рачунар.

Подсећања ради, раније су преваранти користили траку из ВХС касета, савијену у облику латиничног слова У, дужине до 15 центиметра, и убацивали у отвор где улазе платне картице. Када би корисник убацио картицу у банкомат, трака би је задржала, а преваранти који би стајали у близини пришли би и понудили помоћ, уз образложење да је наводно и њима картица остала заглављена у банкомату. Тада би тражили да корисник поново укуца ПИН, који би запамтили и након одласка жртве подигли новац.

Полиција годишње открије на десетине злоупотреба платних картица на разне начине. Стручњаци саветују да се приликом плаћања картица не губи из видокруга, ПИН не открива другој особи, не држи у телефонима или на папирићима у новчанику. Уколико сте у могућности, користите банкомат у затвореним прострима, а ако вам се картица заглави у банкомату, обавезно позовите банку. Чувајте се непознатих особа које вам нуде помоћ, а уколико приметитите било шта сумњиво на банкомату, немојте га користити. На крају, редовно проверавајте стање на рачуну.

Д. Николић

„Викенд-фалсификатор” из Софије

Један од највећих фалсификатора у Европи је, како наводе медији, Александар С. из Софије, који је због незаконитог бизниса својевремено протеран из Француске и Италије. Пре неколико година ухапшен је на граничном прелазу Градина приликом покушаја да уђе у нашу земљу. За њега кажу да је и један од првих „викенд-фалсификатора”, који је у Србију долазио углавном петком после подне и подизао готовину с банкомата у Димитровграду, Пироту, Нишу, Краљеву, Крагујевцу и Панчеву, а у Софију се враћао недељом после подне.