„Јафа” најближа да се ослади у Кикинди

 кондиторске фабрике је компанија “Јафа“ из Црвенке. Тендерску документацију су поред „Јафе“ откупили још Индустрија меса „Матијевић“ из Новог Сада, „Галеника Фитофармација“ из Београда и „Бамби“ из Пожаревца, мада се уочи расписивања огласа помињало да је заинтересовано десетак домаћих и иностраних фирми.

Депозит за учешће на лицитацији за продају „Банинија“, која је одлуком Привредног суда у Зрењанину заказана за уторак 21.март у 12 сати у Центру за стручно усавршавање у Кикинди, једино је уплатила компанија „Јафа“, која је, по свему судећи, најближа да се ослади у севернобанатском граду. Депозит износи око шест милиона евра, односно 20 одсто процењене вредности имовине „Банинија“ која износи око 30 милиона евра.



Одлуком Привредног суда у Зрењанину почетна цена за продају „Банинија“ је 1.859.888.947 динара, а депозит за учешће на лицитацији за куповину овог стечајног дужника је 743.955.579 динара. Тај износ требало је уплатити до 16.марта, до када је био и рок за откуп тендерске документације.

Најважнија имовина “Банинија” су индустријски комплекси “Банини 1” и “Банини 2” са производним погонима, пословни простори, стан у Кикинди, пољопривредно земљиште, моторна возила…



Припадајућа опрема која се налази индустријском комплексу “Банини 1” подељена је у три линије – слани програм, штапићи и вафл. У индустријском комплексу “Банини 2” припадајућа опрема подељена је у пет линија – тврди кекс и путер кекс, сендвич кекс робне марке “Ноблице” и “Тото”, чајно пециво робне марке “Домаћица” и “Грета”, индустријски колачи и производња кекса са чоколадом.



М. Митровић

 

Проблеми почели 2010. године



Стечајни поступак у “Банинију” отворен је 26. априла прошле године на захтев “Сосиете женерал банке” како би у наплатила своја потраживања. Проблеми у “Банинију” почели су 2010. године када се кикиндкси гигант кондиторске индустрије задужио код банака ради изградње новог погона на Теремијском друму. Међутим, када су убрзо почеле да стижу високе рате кредита које су се константно увећавале, фабрика је све више западала у дугове који су је довели и до стечаја.