У слободним зонама пет милијарди евра

доказ да је развој слободних зона доживео прави бум у Србији и да треба да размишљамо о томе како да то стање задржимо и унапредимо.

– Слободне зоне Србије су сваке године додавале по милијарду евра обрта и пола од тога у извозу – објаснио је Костић. – Тренутно имамо пет милијарди евра обрта капитала у слободним зонама и половина од тога је извоз из слободних зона Србије. Разматраћемо и даље активности, а нарочито у смислу новог царинског закона и припреме Србије за улазак у ЕУ. Суштина је да треба да будемо конкурентни у односу на слободоне зоне у окружењу, а пре свега на оне у Македонији и Турској, које тренутно имају боље погодности него ми.

Секретар Удружења за трговину у Привредној комори Србије Жарко Малиновић објашњава да су слободне зоне веома значајне за привлачење инвестиција у Србију, додајући да је Србија убедљиво највише урадила на пословању слободних зона у протеклим годинама. Основна идеја концепта слободних зона је обезбеђење најповољнијих услова за пословање у циљу привлачења директних инвестиција, увођење нових технологија, повећање извоза и упослености. За разлику од директни државних субвенција за отварање нових радних места, инвеститори те повластице у слободним зонома користе након почетка пословања, и то им је додатни мотив да их користе.

Иначе, Србија је са закашњењем од најмање три деценије прихватила оснивање слободних зона јер се заправо противила одобравању олакшица инвеститорима, које зоне чине привлачним за улагање. Законом о слободним зонама из 2006. године коначно је одлучено да се омогући компанијама да на одређеном простору производе, не плаћају царине и порез на додату вредност на увезену опрему и репроматеријал, али ни на услуге и енергенте, а имају и поједностављену царинску процедуру. Услов је да инвестиција буде најмање три милиона евра, од чега милион мора бити инвестиран током прве године. Произведена роба у зонама сада је пре свега намењена извозу.

Стране инвеститоре у слободне зоне привлачи и могућност да извезу произведену робу у Русију, Турску, Белорусију и Казахстан јер Србија с тим државама има потписане споразуме о слободној трговини. Оцене многих страних држава, чије су компаније већ неколико година у Србији, јесте да наше слободне зоне нуде најповољније услове у региону.

Уласком у Европску унију, у којој има више од 50 слободних зона, Србија би морала да укине повластице које у њима сада имају инвеститори, али ће настојати да постигне договор да би их задржала јер су јој инвестиције и инвеститори преко потребни за привредни опоравак. Пошто је допринос 14 слободних зона у Србији огроман – јер је годишњи промет од пет милијарди евра и те како битан за ову државу – она мора наредних година имати спремну стратегију за време када ће постати чланица ЕУ да би задржала повластице за инвеститоре. Уосталом, Србија има и пример из ЕУ јер је Пољска постала њена чланица још 2004. године, али је успела да у преговорима с бриселском администрацијом добије право да своје зоне задржи све до краја прошле године, односно 12 година након званичног учлањења у европску породицу.

Љ. Малешевић

Четрнаест слободних зона

У Србији има 14 слободних зона: „Пирот”, „Зрењанин”, „Суботица”, „Нови Сад”, „Крагујевац”, „Шабац”, „Ужице”, „Смедерево”, „Крушевац”, „Свилајнац”, „Апатин”, „Врање”, „Прибој” и „Београд”. За сада није у плану проширење слободних зона, мада је било најављивано да ће је добити и Панчево, у којој би радили Рафинерија, „Азотара” и „Петрохемија”, али њихов коначни статус још увек није решен нити су добиле стратешког партнера. Многе општине последњих година доносе одлуке којима инвеститорима из својих локалних самоуправа одобравају коришћење најближих слободних зона да би им профит био већи.