И грађани Србије могу да покрену лични банкрот

вансудски поступак који претходни самом поступку стечаја пред судовима, а од тог броја до сада 403 поступка завршило је неуспелим склапањем споразума. Највише поступака  за лични банкрот покренуто је у саветовалишту у Загребу – 397, Осијеку – 66, Пули – 52 , Ријеци – 39 и Сплиту 30 покренутних извансудских поступака.

Лични банкрот се, иначе, проглашава када дужник више не може да измирује обавезе према својим повериоцима било да је реч о банкама, Пореској управи или јавним предузећима. На продају се онда нуди његова имовина и именује стечајни управник који, између осталог, брине и о његовим финансијама. Дужнику се оставља део новца потребан за егзистенцијални минимум и он има право да задржи део имовине који је изузет од стечаја. Код нас је питање личног банкрота обухваћено Стратегијом за решавање питања проблематичних кредита, али Србија нема посебан закон о личном банкроту.  Ванредни професор Правног факултета у Београду доктор Вук Радовић истиче да је већина земаља у нашем окружењу већ усвојила Закон о стечају над имовном физиичким лица, док се код нас о њему још увек говори са опрезом.

- Овај пропис би, како је то објашњено у англосаксонској литератури, требало да штити “поштеног а несрећног грађанина”, који се сплетом околности нашао у незавидној финансијског ситуацији. Стечај физичких лица је осетљив јер се може и злоупотребити, због чега је важно да се пажљиво одабере модел који не би угрозио интересе поверилаца, али не би ни додатно погоршао ситуацију особе чија је имовина под стечајем – објаснио је Радовић додајући да је битно да се пре свега добро уреди цео поступак, да се одреди који модел банкрота ће бити примењиван, али и да буде прецизирано шта је изузето од извршења односно шта не може да буде продато у стечају.

Нема тачних података колико је грађана Србије тренутно у озбиљним финансијским проблемима и који месецима не испуњавају своје обавезе. Процењује се да их има око 150.000. Да ли је неко од њих, без обзира о коликом броју је реч, током протеклих годину дана искористио лични банкрот такође нема података. Из Народне банке Србије “Дневнику” је одговорено да је ово питање, без усвајања посебног закона, ипак решено Стратегијом за решавање проблематичних кредита, па и сада наши грађани могу уколико то сматрају као решењем да прогласе лични банкрот.

- Стратегијом за решавање проблематичних кредита, коју је Влада Србије усвојила у априлу 2015. године, предвиђена је процена потребе, изводљивости и избора тренутка увођења личног стечаја, у контексту унапређења оквира за вансудско решавање дугова и хипотеке. Све надлежне институције које су учествовале у изради Стратегије усагласиле су се да потреба, изводљивост и избор тренутка увођења оквира за лични стечај у Србији морају бити пажљиво размотрени, као и да увођење таквог оквира није непосредни приоритет. Истичемо да НБС подржава опрезан приступ сагледавања опције увођења личног стечаја у домаћи правни оквир – наведено је у одговору НБС.

Држава још увек процењује начин увођења личног стечаја у правни оквир, али то не значи да личних банкрота у Србији нема. Из дана у дан портал “Добош“ пун је огласа о продајама станова, кућа, њива, машина, локала, фабрика грађана који су задужене, а немају финансијске могућности да  редовно измирују обавезе.

Иначе, у свету постоје два концепта личног стечаја – англосаксонски и континентални. Тако у Америци када појединац западне у дужничку кризу продаје му се целокупна имовина, а дугови се по окончању стечаја отписују. Према европском моделу презадужени грађанин се предаје у руке супервизора, продаје му се имовина, али он настаља да ради и отплаћује дуговања. Суперизор одређује суму новца која је грађанину дужнику довољна за преживљавање, а одређен је и списак ствари које се не могу продати као што су одећа, обућа и други предмети за личну употребу, храна и огрев за три месеца за њега и његову породицу. Све друго иде на добош!

Љ. Малешевић

Шта доноси, а шта односи лични банкрот?

Ако би појединци прогласили лични банкрот то би за њих значило да добијају стечајног управника који ће одредити колико им је новца потребно за основно преживљавање, а све остало одлази на отплату старих дужничких обавеза. Лични банкрот појединцу помаже да измири обавезе, али то никако не значи брисање старих обавеза нити њихов отпис. У исто време, лични банкрот му омогућава финансијски нови почетак после релативно кратког периода, а то га подстиче на измирење дугова. Но, и када измири старе обавезе и поново постане солвентан, банке према њему остају опрезне и неповерљиве па је отуда шанса да поново добије кредит веома мала, јер подаци остају записани у Кредитном бироу.