Знање највећа шанса за српску привреду

и поручују да су на располагању заинтересованима и да ће им помоћи да прикупе све што је потребно да аплицирају за програме. Како је  Тањуг у рекао саветник Фонда за иновациону делатност Владимир Војводић, српска привреда може једино знањем да буде конкурентна и да се такмичи на глобалном нивоу.

У Србији је крајем 2016. године 14 иновативних пројеката добило финансијску подршку Европске уније у оквиру Програма сарадње науке и привреде, који спроводи Фонд. Ти пројекти су прошли процену међународне експертске комисије Фонда и додељено им је финансирање од укупно три милиона евра. Војводић је рекао да се имплементација тих пројеката очекује од краја јануара или почетка фебруара, као и да ће трајати од 12 до 24 месеца.

Финансијску подршку ЕУ добили су пројекти: Бактеријски производ за заштиту стабала јабуке, крушке и дуње од инфекција - Агроуник, Лако сварљива храна на бази соје намењена младунцима животиња и кућним љубимцима - Банком, Чоколаде обогаћене биоактивним биљним екстрактима - Еуген Цхоцолате.

Мобилна апликација за праћење учинка играча стоног тениса - Гецко Солутионс, Уређај за снимање из ваздуха и мапирање који се користи за потребе мерења нивоа буке - ГеоГИС и Храна са пробиотиком за спречавање цревних инфекција код животиња - ГринЛаб.

Ту су и пројекти: Решење за умањење ризика од инфекција приликом трансфузије крви у болницама - ЛМБ Софт, Економични измењивачи топлоте за пастеризацију органског отпада - Монт Стублине и Решење за оглашавање које се заснива на паметним технологијама са применом у мобилној трговини - НИРИ 4НЛ Ресеарц анд девелопмент.

Финансијску подршку ЕУ добили су и пројекти - Модул сензора за бесконтактну детекцију људског присуства у различитим окружењима - НовелИЦ, Интегрисани систем за производњу ортопедских помагала - Otto Боцк Сава, Дигиталне сигурносне идентификационе картице са структуром крила лептира - Quadra Грапхиц, Једнокомпонентни лепак на воденој бази - Тетрагон и Софтвер за електромагнетне симулације намењен глобалној телекомуникационој индустрији - WIPL-D.

Пројекте су у оквиру јавног позива поднели конзорцијуми сачињени од приватних микро, малих и средњих предузећа, али и јавних научно -истраживачких организација регистрованих у Србији.

По Војводићевим речима, има доста занимљивих пројеката, на пример у пољопривреди и очигледно је да у разним областима има, како је рекао и науке и памети у Србији.

- Сви пројекти су иновативни, а то значи да доносе нешто што је боље у односу на тренутно доступне стандарде. Један од критеријума је био и да могу да се комерцијализују - нагласио је Војводић.

Према његовим речима, у Србији је у последњих неколико година постигнут конкретан резултат.

- Имамо старт-ап заједницу, улагања у нове производе, услуге и технологије. Повећан је ниво сарадње привреде и научно-истраживачког сектора, где се крије додатно знање које може да доведе до благостања у Србији - каже стручњак Фонда.

Е. Дн.

Велики и ризик и шансе

Владимир Војводић указао је да је ризик велики и да су шансе за неуспех такође велике, али да је Фонд ту да помогне да се амортизује ризик технолошког развоја и да се у најранијим фазама преброди све што би могло да буде препрека за развој нових производа, услуга и технологија у Србији.

- Слободно нас контактирајте, ми смо на располагању - рекао је Војводић.