Откуп и продаја кредита и других банкарских потраживања грађана агенцијама и сличним организацијама, које се тиме баве у другим земљама у Србији није дозвољена.
По нашем Закону о заштити финансијских услуга банке могу да уступају ова потраживања једна другој али не и агенцијама, фондовима и сличним институцијама. Народна банка Србије не намерава да да то дозволи, међутим, ако то не може да се озакони на велика врата можда би могло на мала. Колико се чује у чаршији једна од агенција, која се у земљама Европске уније бави овим послом, спрема се да купи банку у Србији. Тако би се појавили као исправни кандидат за преузимање кредита које банкари воде као ненаплативе. Куповина банке у Србији не може се обавити без дозволе НБС па зато тек остаје да се види шта ће се наредне године дешавати на том плану.
Банкарима би колеге, које су спремне да уз дисконт откупе потраживања која су тешко наплатива, добордошле. Прецизније, банке су спремне да уз дисконт продају потраживања - често је то и половина суме одобреног кредита, јер им је и то лакше него да се за мање суме туже са клијентима. Када би се такво потраживање нашло у новој банци, а коју је преузела агенција, она би могла то на напати. За клијенте банака је битно да услови које су потписали приликом склапања уговора о кредиту не могу бити неповољнији. Они би могли бити чак и блажи, али ту је и могућност принудне наплате. Агенцији која би сада била банка исплати се да се суди и принудно наплаћује кредит који се не враћа, јер га је купила уз досконт.
Укупна дуговања грађана концем прошлог месеца била су 791,42 милијарде динара. Грађани нису у стању да измире 11 одсто обавеза према а ту је мало преко 73 милијарде динара.Сума није велика, али банке за сваки динар или евро кредита који је у доцњи морају да издвоје обавезну резерву. То је посебан терет за банке који не послују позитивно на нашем тржишту, а таквих је од укупно 30 на нашем тржишту осам.
Грађани, чији би се кредити нашли у портфолију ове купљене банке, врло брзо би се суочили с принудном наплатом. За многе грађане то био могао да буде финансијски слом. Код нас није донет закон о личном банкроту, који би био каква-таква заштита. Колико би то било решење за ова потраживања професор с Београдске банкарске академије др Бранко Живановић каже:
- Тај закон није лако креирати. Велики број кредита који су у доцњи дат је клијентима пре неколико година. Ако би се на њих примењивао нови пропис морао би да се донесе лекс специјалис. Већина клијената банка која се задуживала на почетку транзиције, у време кредитне експанзије у Србији, није била свесна да може доћи у ситуацију да не може редовно да врати преузету обавезу. Пре него што се и донесе закон о личном банкроту треба прво напаравити неку врсту социјалних карата, односно треба видети у каквом су материјалном положају грађани који не отплаћују кредите. Такав закон треба врло пажљиво конципирати. Дужници који су дебело зашли у доцњу можда банкрот виде као спас. Међутим, морају да знају, и пре доношења закона, да је то за њих нови трошак. Сваки банкротирани добија старатеља и тако је у законима свих земаља. То, пак, није волонтерска функција и услуге финансијског старатеља се наплаћају. Примерице у Црној Гори дужник већ на почетку сарадње даје стартељу 500 евра, а ту су и други трошкови током довођења банкротираног у подношљиву финансијску ситуацију.
Д. Вујошевић
Филм који нећемо гледати
Наравно, цео проблем могле би да реше и банке и да отпишу део кредита, које свакако тешко могу наплатити. Али у том домену цени се сваки динар или евро. Зато би овде могла да важи изрека - тај филм нећете гледати.
За оне који нису у доцњи, али им враћање обавезе предстваља проблем најбоље је да се посаветују са службеницима банке којој кредит враћају. У тој ситуацији добре су шансе да им банка одобри мировање, рефинансира кредит и тако помогне и себи, али и њима.Најавише проблема дужниици имају код враћања стамбених и кеш кредита.
