Радници се изгубе између бруто и нето обрачуна

Нико није против тога да се порези на зараде смање, јер је свима јасно да су они знатно већи него у другим државама Европе и региона, али нико и не зна на који начин у буџету надокнадити новац који се сада приходује управо од ових намета. Другим речима, да би се привреди олакшало и привредницима смањили намети на зараде, морају се наћи други “пуниоци” буџета.

Најава премијера Александра Вучића да ће наредне године порез на зараде бити смањен на 50 одсто, обрадовала је српске привреднике, али је велико питање да ли то аутоматски значи и веће плате запослених у приватном сектору.  Намера државе јесте да подржи привреду и убрза економски раст, али и да се  у склопу тога  повећају плате запослених у приватном сектору. Сада за сваког радника газда држави плаћа 10 одсто пореза на зараду, а онда и он и радник приде плаћају за пензионо и здравствено осигурање и за незапосленост. Када се све израчуна произилази да се на 100 динара нето зараде држави даје између 64 и 67 динара, зависно од висине плате.

Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку тврди да привреда има своју рачуницу и да тачно зна колико би порези и доприноси морали бити смањени да би српским предузетницима било боље. Он истиче да би висина пореза и доприноса морала да буде на нивоу већине источноевропских земаља, односно између 40 и 42 одсто.

- То би значило растерећење. Ми бисмо били конкурентни с државама као што су Словачка, Чешка, Мађарска, били бисмо конкурентни у односу на Бугарску, где је последње три године отишло највише инвеститора у региону. У Бугарској су намети на зараде најнижи – 20 одсто, у Албанији 25 одсто. Од нас веће порезе и доприносе на рад у региону имају Црна Гора и Словенија – рекао је Рајић.

Држава је наводно спремна да намете спусти на 50 одсто. Но, у рачуници коју привредници праве и на саму најаву да ће наредне године држава смањити намете на зараду нигде се не помињу плате радника у приватном сектору. Додуше, Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, тврди да би у случају смањења намета на зараде могло бити и простора за повећање плата радника, али није спреман да унапред каже колико би то могло. У исто време, Горан Ковачевић, председник Управног одбора НАЛЕД-а,  оцењује да се смањење државних дажбина на зараде не би одмах одразило на плате радника, односно да не значи аутоматско повећање зарада, али да би се то могло догодити за годину дана.

Ни економиста Милан Ковачевић није претерано оптимистичан када је реч о повећању плата и верује да би то тек понегде био случај.

- У већини случајева уговорена је нето зарада, што би значило да ће послодавци већи део новца узети за себе, а радницима дати известан износ тамо где је запослени изузетно битан – сматра Ковачевић.

Да ће газде новац приграбити за себе уколико заиста дође до смањење државних намета на зараде  сматра и економиста Махумут Бушатлија.

- У јавном сектору су плате замрзнуте, тако да ти радници не могу осетити повећање зарада, а и да нису, та предузећа су махом у губицима, па би сав новац требало да искористе за покривање губитака. Што се тиче приватника, јасно је да ће новац приграбити за себе, уколико их закон другачије не обавеже – истиче Бушатлија.

Мада привредници не обећавају веће плате у случају смањења државних намета, они поручују да би то довело до запошљавања нових људи. Међутим, порески стручњак Милица Бусић истиче да је пореско оптерећење зарада у Србији на средини када се пореди са земљама центролне и источне Европе, те да то није разлог високе незапослености и недостатка инвестиција.

- Порез на зараде је низак, 10 одсто, и нема много простора за смањење. Гро намета отпада на доприносе, пензијске и здравствене. Међутим, пре смањења доприноса треба прво реформисати те области. На пример, ако се смањују пензијски доприноси, онда се морају смањити пензије. Ако се смањују доприноси за здравствено осигурање онда се мора смањити обим здравствене заштите. У супротном праве се још веће неравнотеже, а и пензијски и здравствени систем већ праве дефиците – рекла је Милица Бисић.

Порески стручњаци имају своју, а привредници своју рачуницу. У том клинчу једних који пуне државну касу и других који би да што мање дају држави, налазе се радници од којих мало који зна да објасни шта му је бруто, а шта нето плата и како то да се статистички приказује много већи просек предузећа у којем раде од онога што они добију на својим рачунима. Саопштење Републичког завода за статистику да је бруто октобарска плата у Србији 62.414 , а нето – дакле оно што радници добијају – 45.281 динар, показује где и коме одлази разлика између обрачунатог и добијеног. Наиме, од просечне  нето октобарске плате, коју руку на срце сања више од 80 одсто запослених у Србији, од 45.281 динара до бруто зараде “нестане” 16.833 динара, јер толико износи разлика између бруто и нето зараде. Она би била и већа да није неопорезованог дела плате и да порез на саме плате није свега 10 одсто.

Како се онда од бруто добија нето плата и шта плаћа газда, а шта радник? Порез на зараду износи 10 одсто, али се од висине плате одбија неопорезиви део, па се онда на тај износ рачунају доприноси, који се равноправно деле на послодавце и раднике. Тако и газде и радници плаћају по 13 одсто за пензијско и инвалидско осигурање што је укупно 26 одсто који одлазе у Фонд ПИО. За обавезно здравствено осигурање плаћају по 5,15 % и радник и послодавац, а за случај незапослености сваки по 0,75 одсто. Тек када се све то одбије, дакле порез и сви доприноси, долази се до нето зараде која се исплаћује раднику.

Љубинка Малешевић

Постоји и бруто и нето минималац

Мада је српски минималац  од 22.264 динара један од најмањих у Европи, и на њега се плаћају порези и доприноси, односно и ту има бруто и нето исплата. Када је нето минималац 22.264 онда је бруто 30.105 динара, а разлика иде држави. Међутим, ни минималац током 12 месеци није исти, јер зависи од броја радних дана у месецу, па је зато некада мањи и за две хиљаде динара. Мањи је у јануару, фебруару, априлу, јулу и октобру и тада износи свега 20.328 динара. На тај нето минималац плаћа се још око 7.000 динара, па се тако долази до бруто износа који газда мора да плати у износу од 27.343 динара.