Тема „Дневника”: Животом платиле везу са жестоким момцима

и да су хици били упућени њеном дечку Ненаду С., младићу одраније познатом полицији.

Убиство се догодило у суботу око 17.30 часова, кад су Теодора и Ненад дошли џипом „рејнџ ровер” испред своје зграде на углу Вардарске улице и Булевара патријарха Павла на Телепу.

По подацима који су до сада прикупљени у истрази, Ненад је паркирао џип прекопута зграде у којој живе и изашао, оставивши упаљене мигавце. Кренуо је према згради, а Теодора је са сувозачког места прешла на возачко. Онда се из жбуња с мрачног плаца прекопута њихове зграде појавио нападач и испалио неколико хитаца у правцу возачког седишта, при чему није могао видети ко седи за воланом јер су стакла на џипу затамњена. Несрећна девојка, тешко рањена, успела је да изађе на сувозачка врата и затим је покушала и да крене ка згради, али се одмах срушила и ту ју је и затекао Ненад који је истрчао из зграде.

Полиција је сигурна у то да девојка није била мета нападача и да је највероватније страдала као случајна жртва због замене места у џипу и „превида” убице, док се верзија да је њено убиство послужило као упозорење њеном момку сматра врло мало вероватном.

О Ненаду круже разне приче и углавном су везане за послове с друге стране закона, за разлику од Теодоре, за коју постоје само речи хвале.

– Ненад је наводно већ дуго близак криминалним круговима. Прича се да има фирму за обезбеђење, ланац маркета, да се бави зеленашењем. Доводио се у везу и с ауто-мафијом. Он је купио комплетан спрат. Сам је финансирао видео-надзор у згради. Џип „рејнџ ровер” узео је на лизинг – каже извор.

– Изгледа да је Ненад нешто жестоко забрљао јер никада не идеш на нечију фамилију. Нису они криви, криви смо ми што смо тај пут изабрали, а сада ћемо видети шта ће даље бити – испричао је један од жестоких момака који су се окупили на месту где се догодио напад.

Теодора ће бити сахрањена данас у 13 часова на Доњем православном гробљу у Сремским Карловцима. Она је, нажалост, само једна од многих које су настрадале или рањене због сумњивих послова њихових момака или мужева.

Можда најпознатија „случајна жртва” била је Јасмина Опачић, супруга Ненада Опачића, некадашњег вође „ветерничког клана”. С изабраником свог живота Јасмина је убијена 28. фебруара прошле године у Улици Браће Дроњак у Новом Саду, после прославе 22. годишњице брака.

Опачић је дошао на годишњи одмор из сремскомитровачког затвора, где је издржавао дугогодишњу казну као један од водећих људи организације „Фирма” која је повезивана с трговином великом количином дроге. Полиција је утврдила да их је убио Јанош Шнајдер, звани Пендула, који је касније нађен мртав у Чешкој, а злочин је наводно организовао Јован Кецман Цоја.

Почетком јуна 2014. на Љубу Богићевића испред породичне куће у Лединцима пуцано је из скровишта у жбуњу. Хици из оружја с пригушивачем тешко ранили његовог пријатеља Игора Огњановића из Сремских Карловаца. Богићевић је тврдио да не може да претпостави шта би могао бити повод. Рекао је да се бави продајом аутомобила, а на питање, због чега се доводи у везу с трговином дрогом и зашто је привођен у полицијској акцији „Гром”, тврдио је да није хапшен већ да је у његовој кући обављен претрес, али да ништа није нађено.

Међутим, седам месеци касније, односно 5. фебруара 2015. године, у Сремској Каменици је с 20 метака изрешетан његов „пасат”, а нападач је побегао. За воланом је у том тренутку била Богићевићева супруга, што нападач није могао видети због затамњених стакала на аутомобилу. Она, срећом, није повређена, али се верује да је, у ствари, мета био њен супруг.

Један од случајева такозване колатералне штете било је убиство Јелене Ђорђевић 18. јуна 1995. године у београдском кафићу „Дамби”, у спортском центру „Олимп” на Звездари. Девојка је седела са својим момком Гораном Марјановићем, званим Гокси Бомбаш, чије убиство је наручио Сретен Јоцић, познатији као Јоца Амстердам.

С њима су били и пријатељи Миодраг Петровић, али и брачни пар Ковачевић и њихово двоје деце од две и пет година. Маскирани нападачи су упали у кафић и из аутоматског оружја испалили неколико рафала према њима. Марјановић и Јелена  Ђорђевић су тешко рањени, девојка је преминула истог дана, а Марјановић неколико дана касније. Рањени су и Петровић и Ковачевић, као и његова супруга, која је остала доживотни инвалид.

Јоцић је због наручивања убиства Гоксија Бомбаша осуђен на 15 година затвора и казну издржава.

Позната личност београдског подземља Раде Ћалдовић Ћента убијен је у заседи из аутоматског оружја 14. фебруара 1997. године у својим колима близу Клуба књижевника у Београду. Уз њега је страдала и Маја Павић, као „колатерална штета”.

Драган Поповић Дадиља, убица Ранка Рубежића (1985) и познати гангстер, убијен је 17. јула 1995. усред бела дана, на Топличином венцу у Београду. Девојка која је била у друштву лакше је рањена и успела је да побегне.

Једна млада Шапчанка била је у вези с Душаном Росићем и с њим у тренутку када је 5. октобра 2009. године у центру Шапца експлодирала бомба подметнута под његов џип „опел антара“. На срећу, девојка је прошла само с лакшим огреботинама, док је Росић од задобијених повреда одмах преминуо.

Е. С. Х.