Имовина се више неће мерити одока

Влада Србије утврдила Предлог закона о проценитељима вредности непокретности и упутила га посланицима Скупштине Србије на усвајање.

Непокретна имовина је земљиште – пољопривредно, грађевинско, шуме и шумско, затим зграде, биле оне пословне, стамбене, комерцијалне или комбинација, и други грађевински објекти на којима може постојати засебно право својине. Тачност процене вредности непокретне имовине представља значајан елеменат финансијске стабилности банкарског сектора јер су банке непосредно изложене ризику промене вредности имовине која служи као основни облик обезбеђења њиховог пласмана у Србији. Непрецизна процена вредности колатерала може довести до моралног хазарда при процени вредности, тенденције да се колатерал прецени, али и до настанка озбиљног проблема.

У пракси се показало и да је недовољно регулисана област процене вредности колатерала, нарочито непокретности,  условила у великом броју случајева прецењивање вредности и знатне разлике у вредности колатерала у поступку извршења хипотека и због тога су потребни лиценцирани проценитељи вредности непокретности.

Тај законски акт треба да омогући одговарајуће процене вредности непокретности у Србији, што је од изузетног значаја. Прво, с обзиром на високу заступљеност непокретности у обезбеђивању банкарског сектора, процена вредности непокретности које служе као средство обезбеђивања за кредите битно утиче на цену и доступност кредита, а прецењена вредност доводи до већег губитка у случају доцње клијента. У Србији не постоје општеприхваћени национални стандарди за процену вредности непокретности, а и струка проценитеља је још увек недовољно развијена и неуређена. Већина привредних субјеката који користе услуге проценитеља има сличан став у погледу тога у којој је мери процена колатерала у Србији неупоуздана.

Анализа јасно указује на то да неодговарајућа процена непокретности, чији је један од узрока и недовољно уређена професија проценитеља, има значајне последице на приступ и трошкове финансирања у Србији, стабилност финансијског система, што посредно утиче и на ниво инвестиција, привредни раст. Циљ тог закона је уређење услова и начина процене вредности имовине да би се то отклонило. Између осталог, уређује се стручна оспособљеност лица, прописују услови за добијање лиценце за обављање процене вредности непокретности, уређује се институционални оквир за спровођење надзора.

Предложени закон узима у обзир већ формирану инфраструктуру, односно постојећа удружења проценитеља, структуру и квалитет судских вештака који се баве проценама вредности непокретности, постојеће програме обуке, број проценитеља који поседују међународне лиценце, али омогућава и релативно брзо уређење те професије на модернији начин.

Закон ће се примењивати на процену вредности непокретности за потребе закључења уговора о кредиту обезбеђеном хипотеком и закључења других послова финансијских институција обезбеђених хипотеком, утврђивању вредности непокретности у поступку стечаја, продаје непокретности у поступку вансудског намирења. Процену ће моћи да раде само лиценцирани проценитељи, а уколико они нису у регистру, јавни бележник или други државни орган имаће обавезу да одбије процену вредности непокретности.

Љ. Малешевић

Ко може бити проценитељ

Проценитељ за добијање лиценце мора да има високо стручно образовање на студијама другог степана, да је успшено прошао стручну обуку, да има најмање три године радног искуства на пословима процене, да има положен испит за стицање звања лиценцирани проценитељ, да му није изречена забрана издавања лиценце, да није правоснажно осуђиван за кривична дела која га чине недостојим за обављање послова процене. Изузетно од тих услова, проценитељ може бити и лице које поседује важећи сертификат међународно признате стручне организације за проценитеље, али за добијање лиценце мора да положи допунски испит из познавања наших прописа из те области.