Нови Сад спремно дочекује коначну одлуку из Брисела
Нови Сад је у четвртак угостио Стива Грина и Сузану Жилич Фишер, председника и потпредседницу жирија који одлучује о избору Европске престонице културе, и сада је пред
градом последњи корак једногодишњег процеса. Да ли ће наш град или Херцег Нови понети ову ласкаву титулу током 2021. године знаће се 13. октобра. Председник Организационог тима „Нови Сад 2021“ Немања Миленковић каже за „Дневник“ да је након прикупљене широке подршке за кандидатуру, град у потпуности спреман за историјски подвиг који би га променио у свим сегментима.
- Председник Стив Грин и потпредседница Сузана Жилич Фишер су, у име десеточланог Панела независних експерата из различитих сегмената културе и самог пројекта Европске престонице културе, који се не односи само на културу, већ укључује и комуникацију, и културне политике, и капацитете, дошли да виде на терену како град живи и дише. Јер, једно су чињенице које смо навели у апликацији и које смо доставили 9. септембра, а друго је кад видите и доживите како то заиста изгледа– напомиње Миленковић.
Како каже, циљ Организационог тима није био да чланови жирија виде град у туристичкој тури, већ да га проживе кроз апликацију за кандидатуру.
- Желели смо да представимо и програмски концепт, и нашу визију, и кључне „мостове“, како смо назвали програмске делове наше апликације, али и људе који су актери тога, почев од чланова Организационог одбора, Апликационог тима, Уметничког савета, али и представнике независне сцене, градских и покрајинских власти.
Чак је и министар културе био присутан и дао подршку и гаранцију да ће се остваривати одређени закључци. На крају, упознали су се и с пословним сектором и омладинским организацијама, и нашу сарадњу у контексту кандидатуре Новог Сада за омладинску престоницу Европе. Потрудили смо се да им представимо све оно што је Нови Сад навео у апликацији, али и ресурсе и капацитете – наводи Миленковић.
Гости су упознавање с Новим Садом почели с Петроварадинске тврђаве, одакле се најбоље види концепт канидатуре са четири програмска моста.
-Тамо смо им представили културне капацитете града и затим отишли до Сремских Карловаца. Ту смо приказали укључивање „Зоне 021“ у кандидатуру, односно Фрушке горе са три кључне општине,а то су Сремски Карловци, Ириг и Беочин, што се и налази у апликацији– каже Миленковић.
По његовим речима, независни експерти су затим били и у Академији уметности, у Матици српској, у Градској кући где су сва три нивоа власти дала подршку кандидатури Новог Сада, што је жирију веома важно, али уједно су и потврдили аутономију саме кандидатуре и финансијску подршку целом пројекту, а у Новосадском позоришту представљен им је део апликације који се односио на програме мултикултуралности и интеркултуралности.
- Ту смо и ручали један интеркултурални обед, где се видело како ми заправо то живимо.
Обишли смо и градилиште будуће зграде Музичке и Балетске школе с концертном двораном, а после тога на Новом насељу, кроз активности Новог културног насеља показали смо принцип децентрализације културе, али и нашу кандидатуру за Европску престоницу младих. Руту смо завршили у будућем Yоутх Цреативе Полису, где је заправо представљен бизнис сектор, јер смо ту желели да покажемо да јавно-приватно партнерство може да заживи баш на том месту и да је то будућност ка којој идемо – напомиње Миленковић.
Он сматра да управо та локација, позната као Кинеска четврт, показује неке од користи које град, његови становници, али и култура и привреда могу да имају од кандидатуре и победе у трци за европску престоницу културе.
- Што се тиче ове посете, све скупа мислим да смо оставили утисак уиграног тима – сматра Миленковић. - Ми јесмо задовољни, јер је све текло како смо замислили, различити актери су били укључени, нисмо крили ни позитивне, ни негативне ствари, ништа нисмо улепшавали.
Сама победа, по Миленковићевом мишљењу, би била од историјског значаја за град. Како каже, не постоји град који је понео ову титулу, а да га она на неки начин није трансформисала – неке више, неке мање.
- У Бриселу 13. октобра представљамо поново апликацију. Поред осам чланова тима, иду и градоначелник Милош Вучевић и члан Градског већа за културу Далибор Рожић, који тиме потврђују подршку и свесност значаја овог питања. Потом одговарамо на питања чланова Панела, и око шест часова би требало да знамо коначну одлуку који град је Европска престоница културе.
Како нам је противкандидат Херцег Нови, многи овај последњи корак узимају олако. Међутим, ресурс града није само величина, већ одговор на комплексне захтеве апликације, која тражи да разни сегменти града комуницирају, иако то до сада нису чинили. Зато су Београд и Сарајево померили своје кандидатуре за 2024. годину. Никог не треба потцењивати, јер, ето, у Румунији је победио Темишвар, иако су фаворити били Клуж, који је био Омладинска престоница Европе, па и Букурешт – закључује Миленковић.
Светозар Крстић
Сви за округлим столом
У Сремским Карловцима члановиПанела са домаћинима били су у Капели мира као једном од великих и важних пројеката у оквиру програмског моста „Дуга“. - У том објекту смо им представили неколико ствари - симболично повезивање са усвојеном стратегијом културе Новог Сада, где су за округлим столом, једном интерпретацијом историјског наслеђа на месту где је он први пут уведен као дипломатски принцип, седели и представници власти, институција, независне сцене, али и актери саме стратегије развоја културе- напомиње Миленковић.