Стонотенисери параолимпијци: Упорни и борбени стижу до циља

И док је Нади ово било треће учешће на Параолимпијским играма, Митар је дебитовао. Нада је појединачно освојила бронзу, а екипно са Бориславом Перић Ранковић сребро, а Митар се окитио појединачном бронзом.

Прве Параолимпијске игре за тебе Митре и одмах медаља?



- Надам се да сам оправдао очекивања, успео сам да наставим континуитет освајања одличја са великих такмичења. После европске и светске медаље, сада сам освојио и параолимпијску бронзу. Сматрам да је то велики успех. Испада да сам “бронзани човек”, можда ми фали мало за тај корак даље и надам се да ће у будућности доћи и то.



На испраћају у Рио питала сам те Надо да ли ће коначно бити трећа срећа, мислећи на екипну медаљу, а ти си се вратила са два одличја?



- Изгледа да је и за Бебу и за мене била трећа срећа. Она је после два сребра узела злато, ја сам у трећем покушају дошла коначно до појединачне медаље, бронзане, а онда смо екипно после два четврта места освојиле сребро.



У дулеу за бронзу, Митре ти си успео да савладаш олимпијског шампиона из Лондона Норвежанина Томија Урхауга?



- Имао сам добар жреб у полуфиналу, али сплетом околности сам убрзо после четвртфиналног требало да играм и полуфинални меч. Нисам успео да се опоравим и изгубио сам. Тако ме је у дуелу за бронзу чекао Томи. Играо сам са њим више пута и до тада нисам успевао да га победим. Било је тешко, он је врхунски играч и прошлогодишњи европски првак, али, ето,успео сам коначно да га савладам и освојим бронзу.



Сви сте Надо имали кикс у групној фази такмичења, па сте тежим путем морали у наставку такмичења?



- Нас је тај тежи жреб пробудио и уздигао, да играмо боље и да се боримо још јаче.



Твоја борба за бронзу са Британком Су Гилрој била је врло узбудљива?



- Она је играла добро, а ја сам правила грешке. У наставку сам смањила број грешака, веровала сам да могу да преокренем резултат и успела сам у томе.



Екипно сте Митре ти и Горан Перлић изгубили на старту, да ли је могло боље?



- Можда и јесте, Горан и ја смо знали да су нам веће шансе у појединачном него у екипном делу, јер је он у другој категорији и има већу инвалидност. Биле су спојене две категорије, било је тешко и чак и да смо прошли то прво коло налетели бисмо на Корејце. Имали смо мале шансе за одличје.



У екипном делу Надо кончано је дошло одличје, да ли сте могле боље?



- Нисмо пружиле максимум у финалу, нисмо играле како знамо и зато смо изгубиле. Али, медаља је медаља.



Митре, велики успех су четири стонотениске медаље.



- То је у стоном тенису до сада највећи број освојених одличја. Сви троје смо, Нада и ја у борби за бронзу и Беба у борби за злато, губили и успели смо да се вратимо, па смо на тај начин доказали да смо били јаки психолошки када је било најважније. Надам се да ћемо показити нашим колегама прави пут како би и они дошли до медаља – рекао је Митар Паликућа.



Надо, шта можеш да поручиш спортистима са инвалидитетом?



- Морају да буду упорни и да се боре. Није лако, има и суза, одрицања, зноја... Али, када знате шта хоћете онда је све много лакше – поручила је Нада Матић.



Гордана Маленовић