Вечити лажни моралисти

План да се провере домаће снаге је преко ноћи промењен, вероватно због повољних услова гостовања. На брзину је склопљен списак фудбалера, уз еуфоричну најаву и наводну бригу за оне који јуре за лоптом у домаћем дворишту. И гле чуда, због отказа Максимовића, Планића, Малбашића и Палочевића, услед повреда задобијених у дербију против Звезде, на стуб срама стављена је Војводина. Не крију у ФСС да их одлука Новосађана боли, али је и не објашњавају до краја, нити превише критикују. Ваљда су и сами свесни да од овакве утакмице, сем можда финансијске, друге користи неће бити. А, и како би. Скупљен је тим испред улаза у авион од оних који су могли да прихвате позиве, без тренинга и било какве припреме одмериће снаге са репрезентацијом Катара. Тако се не негује, или боље рећи бори за повратак култа репрезентације који се одавно изгубио. Извесно је да ће исход тог меча креирати даље опсервације о умећу играча који су преко ноћи задужили дрес са грбом, али и снази саме Суперлиге за коју, реално, сви знамо колико вреди.

Ипак, у очи упадају лекције о патриотизму из табора вечитих ривала. - Морамо да водимо рачуна о нашем Савезу, интерес државног тима мора увек бити изнад клупских- рече “генерални”  актуелног шампиона Звездан Терзић. Не треба се враћати у даљу прошлост, довољно је само подсетити се како је Терзић водио рачуна о националном тиму када је ускратио одлазак Ристића и Јовића на Мондијал на Новом Зеланду, где су наши клинци освојли светску титулу. Али, тада је Савезом руководио “највећи непријатељ српског фудбала” Томислав Караџић, по мишљењу Звездана Терзића. И интерес је био гурнути што већи клип у точкове репрезентације, па макар и омладинске. Уосталом, сетимо се где су “орлови” играли своје утакмице у квалификацијама. У Хумској, јер су на популарној Маракани били непожељан гост.

Чуде се и у табору црно- белих потезу Војводине. Пре две године су са ЕП омладинаца у  Мађарској наложили сјајном Андрији Живковићу да се врати у Београд уочи најважнијег дуела у групи, јер су клуб чекале квалификације на европској сцени. Није Воша повукла популаран потез, али ни угрозила превише интересе репрезентације. Али, најмање права да држе моралне придике имају управо најгласнији, вечити ривали. Због неких прошлих дана, али и због актуелног тренутка у којем се налазе, са огромним минусима у касама и мизерним резултатима у Европи, и саставима у којима нема кадра за најбољу репрезентацију Србије, а за наше услове су и више него солидно плаћени.

Зоран Рангелов