Жито плаћају од 14 динара до 15,5
Овогодишњи род пшенице је 20 одсто већи него лањски и с близу 600.000 хектара површина остварен је принос од готово три милиона тона пшеничног зрна,
речено је на седници скупштинског Пододбора за праћење стања у пољопривреди у маргиналним, најнеразвијенијим подручјима Србије.
Шеф Одсека за биљну производњу при Министарству пољопривреде Милан Чупрић рекао је да су процене стручњака да је род још већ него што званични подаци показују. Он је навео да је принос рекордан, да је жетва завршена и да је непожњевен остао само мањи број површина на већим надморским висинама. У Србији, како је казао, пшеничног зрна има на готово 600.000 хектара површине, а овогодишњи принос је 2,8 милиона тона. Просечно је по хектару остварен принос од 4,8 тоне.
– То је одличан резултат јер површина је иста, а приноси добри – рекао је Чупрић.Он је додао да смо прошле године извезли 1,1 милион тона пшенице, а ове године ће моћи да се извезе 1,5 милион тона.Домаће потребе су, како је навео, задовољене, а највише се нашом пшеницом, али и брашном, снабдевају тржишта БиХ, Црне Горе, Албаније.Светска производња пшенице ове године је око 738 милиона тона.
Чупрић је подсетио на то да је пшеница берзанска роба и да не може бити монопола при одређивању цена.
Он је навео да већина пољопривредника у Србији жели да продаје пшеницу одмах после жетве и да их највећи број у овом тренутку продаје по 14 до 15,5 динара килограм. Трећина пољопривредника одлучује се да је прода пре жетве, трећина током жетве, а трећина се за то опредељује након жетве.
– Прве трговине почеле су када је цена износила 16,5 динара килограм – додао је.
Е. Дн.
Део рода за сточну храну
Чупрић је навео да се може очекивати да део пшенице због високе цене кукуруза оде у сточну храну.
– То није ништа страшно, уобичајено је и позитивно за произвођаче јер ће се повећати потражња – навео је он.
Чупрић каже да постоје калкулације пољопривредника да је произвођачка цена 20 динара, а да је у Министарству урађена рачуница која показује да је производна цена десет динара по килограму.
– Држава ипак не може да се меша и диктира цену пољопривредних или било којих других производа, па тако ни пшенице – рекао је Чупрић.