Да се пшеница опет не купује испод жита

донео ништа ново. Држава на цену пшенице утицати неће, а неће се укључивати ни у откуп преко Републичке дирекције робних резрви. Тржиште ће рећи своје, било сада, било за шест месеци.

Држава, односно Министарство пољопривреде и трговине, дужна је да благовремено ствара услове за рентабилну и одрживу исплативост производње хлебног жита. Иако је прек министарка пољопривреде понудила да пољопривредници удружени закупе одређена јавна складишта, то сада није реално спроводиво јер је пшеница по обављеној жетви негде ускладиштена, а новац за њу преко потребан.

– Робне резерве нису у функцији регулативног тела и зато откуп мале количине пшенице од стране Владе сада не би ништа променио на тржишту житарица – каже председавајући Асоцијацији пољопривредника Мирослав Киш. – Желимо да верујемо да ће нови ресорни министри радити свој посао и да нас неће препустити на милост и немилост трговаца и великих система, тачније монополиста.

Пољопривредници тврде да су тренутне откупне цене испод сваког нивоа те да производе уз потпуне губитке. Хлебно жито по прорачунима готово свих паорских асоцијација не би смело да кошта мање од 18 динара килограм, а оно се ових дана пољопривредницима плаћа једва нешто више од 14 динара. Тачније, пшеница новог рода, и то с припадајућим порезом, углавном се плаћа до 15 динара килограм, али има и изузетака јер се у Кикинди паорима нуди 14 динара за килограм, а новосадски трговци дају 14,2. Откупљивачи ниску цену правдају добрим приносом, изводећи рачуницу по којој ратари не треба да буду незадовољни јер су, како кажу трговци с којима смо разговарали, уз цену од 14 динара и род од осам тона по хектару (у Војводини), на истом као лане када је цена била 20 одсто виша, а принос 30 одсто нижи него сада. Произвођачи пшенице ту математику не прихватају.

У Независној асоцијацији пољопривредника наводе да пшеница није родила толико колико се у јавности приказује те да су у појединим деловима Србије приноси веома ниски – око три тоне по хекатру. Кажу да је искључиво монополско понашање великих откупљивача довело цену испод тржишне. Нажалост, ни ту не треба бити претерани оптимиста, ценећи по томе да се злоупотреба доминантне позиције на тржишту, односно кластерско договарање у Србији не кажњава баш често.

Држава не може утицати на цену пшенице која се формира на тржишту, али има простора да се пољопривредницима помогне кроз појачану контролу инспекцијских служби да би се спречиле евентуалне злоупотребе у откупу и омогућила фер цена, саопштили су прек ресорни министри након састанка с представницима пољопривредних удружења и асоцијација.

Е. Дн.

Поново ништа од разврставања

Већ годинама с причом о цени пшенице иде и она о разврставању зрна по квалитету, али и даље се на прсте једне руке могу пребројати складиштари који то раде.

Један од највећих стручњака за стрна жита у региону Мирослав Малешевић каже да је овогодишња производња пшенице изнад просека, али да квалитет зрна није задовољавајући.

– Србија још нема правилник о разврставању и плаћању пшенице по квалитету па пољопривредници или сеју сорте с тавана или користе стране, које су приносне, али немају, попут домаћих сорти, добар технолошки квалитет, што је предуслов и за квалитетно брашно и хлеб – нагласио је Малешевић.