Реституција кочи обнову зграде

Да зграда није безбедна, решењима су одредиле различите инспекцијске службе. Као и сви напуштени објекти, тако је и овај врло брзо постао дивља депонија и ружан призор. Зрењанинци негодују, али засад се решење не назире. Наиме, ова зграда налази се у поступку реституције, у државној је својини, а корисник су Робне куће „Београд“, приватизоване пре десет година.

Први подаци о овој згради датирају из 1864. године, као први власник уписан је Бетелхајм, а потом су власници били Фетел Соломон и Фетел Регина. Национализована је 1959. године, а 1991. право коришћења добило је предузеће Робне куће „Београд“ из Београда. За споменик културе проглашена је 1972. године.

Историјат ове зграде врло је занимљив. У њој се још у 19. веку налазила прва гвожђарска радња у граду, власништво Јулиуса Дауна. У подрумима зграде налазили су се магацини, а на спрату су живели Даунови. Посао је напредовао све до двадесетих година прошлог века, када Даунови доживљавају породичну трагедију и подаци кажу да од тада и послови крећу силазном линијом. Већ 1946. године нове власти одузимају Дауновима зграду, а 1953. године умире син Јулиуса – Ђуле Дауна, Аладар.

Ипак, иза синова Ђуле Дауна, Јосифа и Аладара, остали су потомци који су затражили да им се имовина врати. Поступак је у току, а док се не оконча, на згради се не може интервенисати.

Робне куће „Београд“ приватизоване су пре нешто мање од десетак година. Купио их је за 365 милиона евра Радомир Живановић – Баја Верано. Медији су забележили да је за Робне куће заинтресован био и Сретен Јоцић, односно његов пријатељ, власник предузећа „Зоне Бриг“.

Ж. Балабан