Мање од трећине младих у Србији запослено

просеку 23 месеца, речено је   на представљању извештаја Међународне организације рада (МОР) „Транзиција младих жена и мушкараца на тржишту рада Републике Србије”.

Од 31,8 младих који су запослени, 79,8 одсто њих ради за плату, а 7,8 одсто су самозапослени.

На основу података из марта и априла 2015, четвртина младих у Србији нити ради нити се школује, речено је на представљању извештаја и указано на то да је стопа незапослености младих у Србији висока из износи 30,8 одсто, али је ипак нижа у односу на суседне државе.

Од укупног броја запослених младих у Србији, 17,3 одсто их нема писани уговор, а од оних који га имају, 39,1 одсто је на одређено време, готово две трећине на годину или мање. Такође, 22,1 одсто запослених младих нема право на плаћени годишњи одмор и 29,6 одсто нема право на плаћено боловање.

Неформално запошљавање младих у Србији, односно у сивој зони, веома заступљено је и на нивоу је од 47,4 одсто.

Стопа незапослености високообразованих је и даље висока и износи 32,9 одсто.

Стална координаторка УН у Србији Ирена Војачкова Солорано је изјавила да УН има нови петогодишњи план који је договорен с Владом за помоћ младима на путу запослења.

– У Србији статистика још није много добра и МОР је активан у Србији по питању помоћи младима да се запосле – рекала је Ирена Војачкова Солорано.

Она је додала да би „зелени послови” могли бити будућност за младе у Србији.

Сара Елдер из МОР-овог Програма запошљавања младих је рекла да је запосленост младих у Србији од 32 одсто сувише ниска у односу на просек ЕУ, који износи око 46 одсто, али и у односу на регион.

Представљању извештаја МОР-а је присуствовао и министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић.

Е. Дн.

Основно образовање и чекање

У Србији, по извештају МОР-а, стопа незапослености младих жена је виша од стопе која се односи на мушкарце и износи 35,8 процената, наспрам 27,3 одсто. Ипак, период чекања на задовољавајући посао је упола мањи за високообразоване младе људе у односу на оне са средњим образовањем и траје просечно 11,7 месеци, наспрам 24,3.

Млади с основним образовањем чекају од завршетка школе до запослења у просеку 41 месец.