Душан Ивковић објавио крај тренерске каријере

"Посао тренера подразумева да свакога дана доносите важне и често веома тешке одлуке. Али, када је тај посао истовремено и велика љубав, његови изазови се носе са лакоћом, колико год они били захтевни. Зато свих ових деценија никада нисам осећао стрес, већ само велику страст. Моја последња одлука као тренера, да се повучем је логична, рационална и пођеднако тешка као и многе друге које сам доносио током каријере", навео је Ивковић у писаној изјави достављеној Танјугу.

Ипак, како је рекао, мора да призна да је ова одлука била знатно емотивнија него све претходне.

"Кошарка и тренерски позив нису били део мог живота, већ мој живот. То је био однос константног међусобног давања. Кошарци сам дао себе, а она је мој живот обликовала на најлепши могући начин. Од првог дана када ме је на нашем Црвеном крсту у њен магични свет увео брат Пива, где смо заједно, уз неизмерну подршку породице и пријатеља, почели да спознајемо њене тајне, па све до данас, када затварам једно поглавље свог живота са кошарком".

Ивковић додаје да се лепота тренерског посла огледа у стваралаштву, а стваралаштво није само освајање трофеја.

"Зато у овом моменту када погледам иза себе желим да се захвалим пре свега свим својим сарадницима, а нарочито играчима на поштовању, поверењу и инспирацији. Одувек ми је било страно да говорим да сам било ког играча или тренера створио. Само сам им дао шансу, а они су је искористили, давајући максимум. Хвала им на томе".

Легендарни Дуда поручио је да опроштај од тренерског посла није и опроштај од кошарке.

"Кошарци не желим, не могу и никада нећу рећи збогом. Сада ће се само променити начин на који ћу живети са њом. Званични опроштај од тренерског посла планирам на великој хуманитарној утакмици, која ће бити организована следећег лета уз окупљање, многобројних тренера и играча, са којима сам сарађивао током своје каријере", закључио је Ивковић.

Ивковић има 72 године, целу играчку каријеру провео је у Радничком, а као тренер је радио у Партизану, Арису, Радничком, Шибенки, Војводини, ПАОКУ-у, Панионису, Олимпијакосу, АЕКУ, московском ЦСКА,. Динаму и на крају у ЕФесу.

Био је селектор Југославије и Србије.

У клупској каријери освојио је 20 трофеја, од чега две Евролиге са Олимпијакосом, а као селектор Југославије и Србије има олимпијско сребро из Сеула 1988, светску титулу из Аргентине 1990, три злата на ЕП (1989, 1991, 1995) и два сребра (1999, 2009).

Као саветник и асистент има сребро са ОИ у Атланти 1996, злато са СП 1998, бронзу 1986, злато на ЕП 1997 и бронзу 1987.