Књижевни живот Новог Сада

Три су значајна писца одредила и обележила књижевни амбијент Новог Сада, једне од престоница српске културе током 19. и 20. века. Тако Антологија „Живот или понашање” представља избор текстова из дела Јакова Игњатовића (1822. – 1889), Жарка Васиљевића (1892. – 1946) и Александра Тишме (1939. – 2003) посвећених Новом Саду. Сва тројица на оригиналан начин описују тамну страну Новог Сада и и његове трагичне судбине, бавећи се дилемом живота или понашања.

Јаков Игњатовић, кога Ређеп назива „српским Балзаком”, побуњеник са ожиљцима, својим стваралаштвом обележио је период после Буне 1848. године, лирски хроничар Војводине, помало заборављен српски песник Жарко Васиљевић пише о периоду и понашању после катаклизме Првог светског рата, а Александар Тишма је хроничар и сведок холокауста и преживљавања Другог светског рата. Индивидуални приступ у креирању књижевног дела омогућио нам је увид у аутентични живот у прошлости, неодвојив од понашања и марионетских кретњи.



На насловној страни дела Драшка Ређепа налази се слика Сунчице Марковић, која је овом приликом изложена и за коју би се могло рећи да осликава боје града. - Зоран Вучевић и Ненад Шапоња су ми пружили подршку да кроз антологију прикажем друго лице Новог Сада. Књига је одговор на Нови Сад у сенци и бави се тајанственим тачкама наше стварности. Градови се не стварају од блокова, од грађевина, град живи од оног између, аутентичних аутора и понашања у нашим животима - објаснио је на почетку Драшко Ређеп.



- Показало се и у овом случају да су каткад баш неблагородни синови, они који на пристају на лаж фасадерства и не задовољавају се козметичким интервенцијама, заправо на истинитој стази препознавања свог духовног значаја, свог доживљеног сна. Микрокосмос Новог Сада на страницама Игњатовића, Васиљевића и Тишме није реализован у затвореном кругу себичних једноспратних и приземних својинских права, него у чврстој вези, са свим оним што је стизало, бирало и на том истом тротоару владало као могућност – сматра Ређеп.



Промоцији су, осим аутора, присуствовали бројни истакнути гости из културног и друштвеног живота града међу којима су Миодраг Кајтез, Ненад Шапоња, Петар Ђурђев, Бошко Петров, Мирослав Фаркаш, Зоран Бингулац, Јован Његован, Сунчица Марковић, као и специјални гости међу којима је и Славко Матић, који је овом приликом отпевао две песме уз гитарску пратњу.



Ј. Вукашиновић