Шта је извело Французе на улице?

који заправо тражи обрачун са постојећим системом, пише данас Дојче веле.Сукоби око плата, специфични за одређене бранше, повезали су се са заједничким захтевом свих демонстраната за повлачење реформе тржишта рада, која је донета без гласања у парламенту.Шта је, заправо, то што је у новом закону о раду натерало Французе да изађу на улице, да блокирају нуклеарне електране, пумпе, рафинерије, саобраћај..., како би спречили усвајање тог законског акта?      

Британски јавни сервис Би-Си-Си наводи да са 35 радних сати недељно, Французи имају најкраћу законом прописану радну недељу у Европи, мању од 40-часовног лимита у већини чланица ЕУ, међу којима је и Шпанија, и знатно мању од 48-часовне границе у Британији.Поред тога, они у неким круговима важе за људе који имају лаган радни век, који снажно бране моћни синдикати, додаје британски медиј.

Радна недеља од 35 сати је у Француској уведена 2000. године. Француска се тим законом, такође, обавезала на поштовање 11 везаних сати одмора између сваког радног дана и један узастопни 35-часовни период одмора недељно, углавном за викенд.Ипак, просечан број радних сати у Француској је већи од законске границе, и износио је 37,5 сати недељно у 2014. години, што је више од просечних 36,1 сати у Британији и 35,3 сати у Немачкој.

По закону, Французи би требало да буду плаћени за прековремени рад и да им буде исплаћена накнада за сваки сат рада преко прописаних 35.Грађани Француске, како наводи Би-Би-Си, такође добијају великодушан годишњи одмор, односно просечних 30 дана годишње плаћеног одсуства у поређењу са 28 у Британији, 25 у Норвешкој и Данској, и 20 дана у Немачкој.

Просечна годишња плата у Француској је у 2014. години износила 47.885 долара у поређењу са платом у Немачкој од 48.479 долара, и платом у Британији од 54.350 долара.Контроверзним реформама радног законодавства, које су проузроковале протесте, задржаће се 35-часовна радна недеље, али ће оне омогућити компанијама да затраже од запослених да раде до 46 сати недељно, или чак 60 сати у ванредним околностима.

Код неких радника, обавезна 11-часовна пауза између смена ће вероватно бити прекршена новим законом, а ове реформе ће такође олакшати послодавцима запошљавање и отпуштање радника.Компанијама које буду регистровале пад приход током четири узастопна квартала ће, према новом закону, бити дозвољено отпуштање запослених.

Према оцени Би-Би-Си-ја, нова законска решења у Француској су ипак мање регорозна по раднике него у другим европским земљама, јер је на пример у Британији, профитабилним компанијама знатно олакшано отпуштање, као што је то случај и у Немачкој.Британски јавни сервис се, међутим, запитао зашто стопа незапослености у Француској износи 10,4 одсто у поређењу са 5,4 одсто у Британији и 4,8 одсто у Немачкој, ако су услови рада тако добри?

"Један од разлога зашто су Французи тако често у штрајку јесте борба између инсајдера и аутсајдера", сматра професор Ијан Бег са Лондонске школе за економију."Они који раде већ уживају различите врсте заштите и очигледно да желе да их сачувају. Међутим, постоји тиха већина аутсајдера који вероватно желе ублажавање строгих закона о раду, јер би им то донело веће шансе за запослење", рекао је Бег.

(Танјуг)