С конопљом Војводина еколошки чиста

 и другим производима за које је била махер. За врло кратко време, преко ноћи, ова благодетна биљка доживела је суноврат на војвођанским ораницама. Некако с деведесетим успели смо да јој затремо сваки траг, па чак и онај усмени – не само да се конопља више није производила, извозила и доносила нам девизе, већ се о њој ни реч дуго није могла чути.

Чијом вољом и бефелом су тих деведесетих нестале хиљаде хектара конопље у Војводини и зашто смо уништили биљку која даје преко 20.000 производа корисних човеку? Што нам је сметала индустрија од које су вајде имале на стотине војвођанских породица? Због чега смо уништили све што има везе с конопљом – и машине и алате и кудељаре? Зашто смо дошли у ситуацију да увозимо сировину за производњу канапа, по старом лошем правилу, кудикамо лошију од негдашње? Пуно је питања, а ниједног разумног одговора. 

Индустријска конопља, познато је одвајкад, је биљка која нам може задовољити бројне потребе, од текстила, енергента, грађевинског материјала, пластике, преко козметике па до лека, многи тврде. Познаваоци кажу да се од хектара конопље може добити папира колико и од посечене шуме с четири хектара, старе вековима. Али, где би онда била папирна индустрија? „Форд“ је својевремено направио прву лимарију од конопље, али је баталио ту производњу када се испоставило да она не зна за корозију. То се аутомобилском гиганту, наравно, није исплатило јер кола задуго нико не би мењао. Пластика се такође може направити од ове биљке, и то јефтинија и квалитетнија, биоразградива. То, међутим, не би било по вољи произвођачима нафте, то јест петрохемикалија...

Упркос богатом искуству у гајењу, а сходно неким новим интересима, конопља је нестала с наших поља, а за њом и многобројне кудељаре у Војводини: у Апатину, Оџацима, Сенти, Челареву, Раткову... Неке од њих су биле најважније у Аустроугарској монархији, у њима су прављене чак и жице за тениске рекете коришћене широм Европе. Данас нема ниједне.

- Војводина је до Другог светског рата, а и касније, имала око 200 кудељара. Нажалост, уништили смо све типове машина, све предионице - прича за „Дневник“ некадашњи председник комисије за конопљу Југославије, директор чувене апатинске кудељаре Стјепан Келер.

Само на подручју које је „покривала“ кудељара у Апатину, до деведесетих година прошлог века било је 1.600 хектара под овом културом. И поред дебакла, Келер верује да би се конопља могла вратити на велика врата. А када би се ова производња оживела, када би се поново дигле велике предионице, велики дорадни системи, Војводина би могла да буде еколошки стопосто чист регион, вели овај велики познавалац и заљубљеник у конопљу. 

Келер, врхунски стручњак који је, узгред, био и најмлађи директор неке фабрике у Југославији, трагајући за новим сазнањима пројездио је током свог радног века многе њиве, погоне и научно-истраживачке куће у свету, пишући странице посвећене овој племенитој биљци, промовишући њене квалитете. То, са једнаком вољом и посвећеношћу, ради и данас.

- Конопља је једино национално влакно које је Србија имала. Њене корисне особине тешко је набројати. Драгоцена је била као плодоред на њивама. Имала је особину да својим склопом затвори продор сунчевих зрака и не дозволи да било које семе или биљка никне, а земљиште је остајало чисто, незакоровљено. Заправо, она може да се примењује сваке треће године, као чистач тла, ту нема употребе хербицида. А само то је довољно да можемо да производимо и једемо здраву храну, што је у данашњим условима највеће богатство. Још давне 1974. године смо, као групација на чијем сам челу био, указивали на све драгоцености ове биљке. Радили смо на томе да добијемо што јефтиније влакно и да се максимално искористи конопља, а да се не употребљавају никаква хемијска средства – подсећа Келер напомињући да та захвална култура не тражи агротехничке мере, не зна за паразите, болести...

Поред тога што земљу чисти од корова, ова биљка, прича нам саговорник, корисна је јер доноси велику количину целулозе. Стабљика је дебља од трске, а влакна су приликом прераде давала много поздера који се могао користити уместо нафте.

- Два килограма поздера по енергетској вредности мењају литар нафте, те су кудељаре попут апатинске, као нуспроизвод ову биљку могле да користе и као енергент. Осим тога, знали смо по томе што би када би се конопља мочила ширио непријатан мирис амонијака, да је корисна и као азотно ђубриво. Рецимо, таква се течност може користити за прскање поврћа, што би омогућило потпуно здраву, еколошку производњу - поручује Келер указујући и на лековита својства семена конопље која се гајила и може да се гаји на нашим њивама. - Оно има све витално неопходне амино киселине, укључујући редак облик ГМА, односно гамалинолеинске киселине драгоцене за добро стање крви. Извор је дијететских влакана, калцијума, калијума, гвожђа, протеина...

Иначе, конопља је корисна „од главе до пете“. Целокупна биљка се користи за производњу влакна, односно поздера, цвет и лист су сировина за козметичку и фармацеутску индустрију, а из зрна се добија конзумно уље.

Популарност конопљи расте, што због економских, што због еколошких разлога. Углавном се сада сеје ради семенки из којих се добија висококвалитетно и све траженије хладно цеђено уље. Европска унија, рецимо, донела је пре пар година стандарде квалитета по којима се избацују из употребе пластични конци у прехрамбеној индустрији тј. обавезна је употреба природних, махом конопљиних влакана.

Ми се, нажалост, ничим од тога не бавимо, као да нам није у интересу да зарадимо и вратимо некадашње позиције на светској пијаци. Канапе сада правимо од увозне сировине, а конопља нам је после Другог светског рата неко време била једини извоз. Према подацима Организације за храну Уједињених нација ФАО, тадашња Југославија била је највећи европски произвођач конопље, ако не рачунамо СССР, а у Војводини је основана јединствена берза кудељине стабљике одакле се диктирала цена од Италије до Енглеске. Сада узданицу која је помогла да се послератна привреда дигне на ноге гајимо на мање од стотину хектара.

Слађана Глушчевић

Безразложан страх

Страх од злоупотребе индустријске конопље потпуно је бесмислен и неутемељен, вели Стјепан Келер. Јер, максимална прописана количина ТХЦ-а (психоактивне супстанце) у Србији је око 30 пута мања од оне која се налази у индијској конопљи коју пуше уживаоци. Па ипак, у Србији се узгајању индустријске конопље још увек прилази с подозрењем. Производња је дозвољена, али се мора пријавити Министарству пољопривреде по одређеној процедури. У Хрватској се, рецимо, ова биљка на њиве враћа брже него код нас.