Радован Караџић осуђен на 40 година затвора

муслиманским становништвом у Сребреници, злочине у Сарајеву, узимање талаца и бројне ратне злочине у седам босанских општина.

На ову пресуду и Караџић и тужилаштво хашког трибунала имају право да уложе жалбу, а до правоснажности пресуде он ће остати у притвору Хашког трибунала.

Судија О Гон Квон рекао је да је веће нашло да Караџић није крив за геноцид под тачком један оптужнице, која се односи на злочине у седам босанских општина, али да јесте крив по свим осталим тачкама .

Проглашен је кривим за геноцид из тачке 2, по тачки 3 крив је за прогоне и злочине против човечности, 4 -  истребљења и злочине против човечности, 5 - убиства, злочцине против човечности, 6 - убиства, кршење закона и обичаја рата, 7- прогоне и депортација и кршење закона и обичаја ратовања.

Затим по тачки 8 крив је за насилно премештање, злочине против човечности, 9 - терор, кршење права и обичаја ратовања, 10 - незаконити напади на цивиле и кршење закона и обичаја ратовања , 11 - узимање талаца и кршење закона и обичаја ратовања.

Судско веће хашког трибунала закључило је да је Радован Караџић одговоран за геноцид над муслиманским становништвом у Сребреници, пошто је утврдило да је пристао на укупан циљ убијања муслиманских мушкараца у Сребреници којем је знатно допринео.

"Оптужени је био једина особа у Републици Српској која је имала моћ да интервенише и спречи убијање муслиманских мушкараца, али ипак уместо да интервенише и спречи, оптужени је наредио да муслимански заробљеници који су тада држани у Братунцу буду пребачени на друга места и убијени. Они су затим одведени у Зворник где су убијени", рекао је судија О Гон Квон.

Он је истакао да је веће уверено је да су убиства у Сребреници извршена у складу са систематским и организованим планом и да је план да се убију сви војноспособни мушкарци и дечаци био формулисан током трећег састанка у хотелу "Фонтана".

Веће је, према речима судије, констатовало да је у комбинацији са начином и систематском и организованом природом убистава, показана намера да се убије сваки војноспособни муслиман из Сребернице.

О Гон Квон је додао да је Караџић све време добијао информације из разних канала, путем контаката са високопозиционираним официрима Војске Републике Српске, и да је био упознат са ситуацијом на терену.

Према речима судије, Карадžић је наредио је заузимање Сребренице када је сазнао да постоје повољни услови за напад.

У закључку поводом оптужбе за седам босанских оптшина, Караџић према ставу судског већа сноси индивидуалну кривичну одговорност за прогон, истребљење, убиства, депортацију и присилно пресељење.

Веће, међутим, сматра да нема доказа да је постојала геноцидна намера ни код Караџића ни код чланова заједничког злочиначког подухвата, као ни код појединачних извршилаца злочина да се истреби и потпуно уништи муслиманско и хрватско становништвоу тим општинама, рекао је председник судског већа.

   По оптужбама за злочине у Сарајеву, судија О Гон Квон рекао је да веће сматра да је оптужени крив.

Судско веће, наиме, сматра да је Караџић подржавао и одобравао гранатирање Сарајева и снајперске нападе на цивиле и да је користио снаперске нападе и терор као притисак на руковордство босанских муслимана и међународну заједницу зарад остварења својих политичких циљева.

Веће је такође закључило да је Караџић крив за узимање особља Уједињених нација као талаца, јер је подстицао и одобравао њихову отмицу, те да сноси појединачну команду одговорност за кривично дело узимање талаца као кршење закона и обичаја рата, рекао је судија О Гон Квон.

   "Дана 26. маја, након удара НАТО на Пале, снаге су заточиле припаднике Унпрофора на разлицитим локацијама. Док су били заточени претили су им да ће их убити ако настави НАТО да бомбардује српске полоžаје", рекао је судија.

Он је додао да су неки од отетих били лисицама везани испред места од војног значаја, напомињући да нису били снага у сукобу, али да су намерно били заточени да би се избегли НАТО напади.

Први  председник Републике Српске саслушао је мирно у судници трибунала, док је јавност уживо могла да прати пренос преко интернета и укључења националне телевизије.

Иначе, велики број заинтересованих, који нису могли да уђу у судницу због недостатка места, чекао је пресуду испред зграде суда.

Караџић је након вишегодишењег бекства и скривања под лаžним идентитетом "доктора Дабића", ухапшен 18. јула 2008. године, и недељу дана касније из Београда је изручен  Трибуналу у Хагу.

Суђење му је почело званично у октобру 2009. године,а завршено је 2014.

Током суђења званично се бранио сам - без адвоката, али уз помоћ стручног правног тима.

Правни саветник Караџића најавио жалбу

Питер Робинсон, један од чланова Правног тима саветника Радована Караџића, најавио је жалбу на пресуду Хашког трибунала којом је први председник Републике Српске осуђен на казну од 40 година затвора због геноцида и злочина у БиХ, пренеле су стране агенције.

Робинсон је рекао новинарима да је Караџић био запрепашћен што је проглашен кривим за организовање српских злочина широм БиХ током рата од 1992. до 1995. године.

Караџић је осуђен на 40 година затвора, пошто га је Судско веће прогласио кривим за геноцид над муслиманским становништвом у Сребреници, злочине у Сарајеву, узимање талаца и бројне ратне злочине у седам босанских општина.

На ову пресуду и тужилаштво Хашког трибунала има право да уложи жалбу.

(Танјуг)