Страни партнер спас за посрнуло предузеће

„Cinivity” ради одржавања око три милиона квадрата стамбеног и пословног простора у Новом Саду .

– Понуда је више него прихватљива јер Литванци нуде да у „Стан” унесу пола милијарде динара – каже председник Синдиката комуналних рандика у граду Зоран Радосављевић, сматрајући да би та свота знатно смањила дуговање „Стана”, које износи око 700 милиона динара, омогућила исплату заостале плате и, по колективном уговору, отпремнине за технолошки вишак међу преобилном администрацијом у том градском комуналном  предузећу.

– Мишљења смо да би јавно-приватво партнерство добродошло не само да се „Стан” консолидује већ и да се уведе ред на тржишту одржавања стамбених и пословних објеката, на којем влада конкуренција између више од стотину предузећа. Једино је „Стан” оспособљен, кадровски и у погледу опреме и механизације, да одржава простор од више милиона квадрата па није случајно што је литванска фирма одабрала баш „Стан” а неко друго предузеће у Новом Саду из те делатности. Уколико Град прихвати понуду, било би то прво јавно-приватно партнерство у Србији између локалне самоуправе и инопредузећа.

– По Закону о јавно-приватном партнерству, потребно је склопити облигациони уговор који би требала да усвоји Скупштина града – каже Радосављевић. – Литванци, који имају предузећа у више земаља некадашњег ШСР-а, понудили су Граду Новом Саду да однос власништва буде 49 према 51 у корист Града, те да се оснује друштво посебне намене с органиченом одговорношћу, у које би „Cinivity” унео 500 милиона динара, преузео дуг и све запослене, управљао фирмом према Закону о привредним друштвима и да уговор двеју страна важи најмање 25 година.

По речима председника Синдиката у „Стану” Владимира Раце, запосленима у предузећу је стало да фирма што пре почне да редовно исплаћује зараде. Указује на то да је Програмом пословања за ову годину предвиђено да „Стан” од априла, дакле за недељу дана, има 137 запослених, од тренутно око 250.

– Скупштина је тај програм усвојила – наглашава Раца. – Запосленима се дугује више плата и регрес и по, али дуговање није свима исто јер су се неки наплатили  путем извршитеља.

Додаје да би у случају доласка Литванаца страни пословни партнер морао да поштује колективни уговор годину дана, а онда би се његова важност продужила или у социјалном преговарању усагласио нови.

З. Делић