Настић: Без Европе Војводина није права

Практично је код сваког тренера који је водио црвено-беле био незаменљив на својој позицији, а у својим бележницама, по правилу, његово име имали су и селектори омладинске, а онда и младе репрезентације Србије. Све то омогућило је момку из Власенице (БиХ) да сакупи велики број утакмица у дресу Воше и сада их има већ 99, па би, наступи ли у суботу на Карабурми у утакмици с ОФК Београдом, могао да прослави за српски фудбал редак јубилеј - 100. утакмицу у црвено-белом дресу.

- Дебитовао сам 7. априла  2012. године, када сам био још увек 17-годишњак - присетио се Настић. - Било је то код тренера Дејана Вукићевића, у утакмици с Радом на “Карађорђу”, коју смо изгубили са 0:2. Тада је почела моја сениорска каријера и осетио сам већ у првој утакмици да имам наклоност новосадске публике. Трудио сам се, настојим то и данас, да оправдам њену подршку што бољим и пожртвованијим играма.

Које утакмице памтите по лепом у ове нешто више од три године колико сте члан првог тима Војводине?

- Свакако је то наша победа летос у Торину, када смо савладали Сампдорију са 4:0. Драга ми је и читава серија утакмица коју смо тада одиграли у квалификацијма за Лигу Европе, јер сам се у та два месеца осећао као да сам на небу. Нажалост, после нас је стигао замор, пали смо у форми и имали проблема у домаћем првенству. Дуго сам у Војводини и навикао сам да је овде у свакој сезони један период турбуленција неминовност, али и да, када се приближе тренуци одлуке, упалимо додатне моторе и испунимо циљ. Ако причам о драгим победама, то су свакако били наши тријумфи у Купу Србије, иако нисам био на терену у том сусрету, као и успеси против Црвене звезде (3:1) и Партизана (2:1) у Београду.

А шта памтите по лошем?

- То би свакако били црвени картони које сам добио у утакмицама с Хонведом у Лиги Европе, Партизаном и Црвеном звездом. Због њих су ми остале рупе у каријери и тужан сам кад их се сетим.

Да ли је неки тренер посебно утицао на вашу каријеру?

- У млађим категоријама учитељ ми је био Зоран Васиљевић, а од сваког тренера, од када играм за први тим, имао сам прилику да нешто ново научим. Не бих никога посебно издвајао, али ми је драго што су међу њима били Дејан Вукићевић, Златомир Загорчић, Бранко Соса Бабић, Марко Николић, Зоран Марић и сада, ево, Ненад Лалатовић.

У суботу вас очекује тешка утакмица на Карабурми с ОФК Београдом?

- Да, моја јубиларна, 100. утакмица за Вошу донеће нам тешко гостовање против тима који се бори за опстанак у елити. Прелепо се осећам због чињенице да се налазим пред оваквим јубилејом, јер је Војводина велики клуб, а ја сам у њој поникао. Поносан сам због чињнице да сам већ толико пута наступио за црвено-беле, а тек ми је 21 година. Сваки пут када играмо на Карабурми, знамо да нас чека велики изазов, али сада немамо другог избора осим да освојимо сва три бода. Победа нам је под морањем, јер нам омогућује наставак трке за нови излазак у Европу.

Кад се мора, није лако играти, зар не?

- Није, али смо ми професионалци, од фудбала живимо, а притисак је саставни део нашег посла. То не би смело да нас спута, напротив. Верујем да ћемо бити прави када је тешко и да ћемо се издићи изнад низа у којем смо несрећно испуштали победе против Јавора, Рада и Борца. Знамо шта нам је циљ, јер без пласмана у Европу Војводина никада није права и оно што треба да буде у српском фудбалу - истакао је Бојан Настић.

А. Предојевић

Два пута стрелац

Бојан Настић је у досадашњој каријери постигао и два прелепа гола. Први пут учинио је то сјајним шутем у утакмици с Напретком у Новом Саду, а изузетно леп гол постигао је и у овом првенству у дуелу с Радом на “Карађорђу”.

Иначе, може да се похвали и чињеницом да је два пута освајао титуле првака Србије у млађим категоријама и то оба пута са својом генерацијом, дакле момцима рођеним 1994. године.