Ветропарк у Кули номинован за инвестицију године

 састоји се од три ветрогенератора висине око 178 метара, који су највиши у Југоисточној Европи и турбина пречника 117 метара. Укупне снаге од 9,9 мегавата ови ветропаркови праве електричну енергију која има потенцијал снабдевања између пет и осам хиљада домаћинстава. Укупна вредност инвестиције износила је 15 милиона евра. Прошлог месеца почела је и производња и испорука енергије систему ЕПС-а.

Отварање првог ветропарка у Србији ојачаће домаћи енергетски сектор, смањиће увоз електричне енергије из иностранства и допринети укупној енергетској сигурности, што је само један од разлога зашто је овај ветропарк предложен за инвестицију године. Осим тога, сама идеја коришћења енергије ветра и потенцирање неискоришћених ресурса регија у Србији доводи до помака у индустријализацији одређених општина, али и запошљавања радника.



Овај ветропарк је развијен за ветрове нешто нижих брзина који карактеришу ово подручје. Процењено је да ће ветропарк Кула производити око 27 милиона киловат сати зелене енергије, а прогнозе показују да се у појединим годинама може очекивати и већа производња. Ветроенергија не загађује и неограничена је, јер се не обнавља. Не користи гориво, не производи гасове са ефектом „стаклене баште“ и не прави никакав отпад који би даље имао лош утицај на животну средину.



Ове године очекује се отварање још једног ветропарка у Вршцу, након чега се очекује изградња још једног ветропарка у овој општини, а затим и у Великом Градишту, за који је већ добијена грађевинска дозвола.



Откупна цена струје из ветра у Србији износи 9,2 евроцента за киловат-час, уз обаезу државе да струју у наредних 12 година откупљује од инвеститора. Министарство рударства и енергетике најавило је да ће ускоро бити усвојен сет од три уредбе у оквиру којих ће бити дефинисан нови модел уговора о откупу електричне енергије из обновљивих извора, који ће омогућити већу сигурност инвеститорима за улагање у ветропаркове и осатле обновљиве изворе.



М. Сћ.