Писац Урош Петровић на Распустилишту
Гост једне од радионица на Распустилишту је био дечји писац Урош Петровић, који се дружио с малишанима, представио им своје приче и потписивао књиге.
– То је нешто што највише волим да радим! – тврди Петровић. – О било којем узрасту да је реч и о било којој групи деце, увек се догађа исто – кад се заврши радионица, они увек хоће још једну и још једну причу. Моје приче воде децу у једну авантуру мозга и раде једну корисну ствар за децу – уче их како да мисле, а не шта да мисле.
Осмогодишња Милица долази редовно на Распустилиште и каже да се ту може много научити и стећи ново знање.
– Мени је драже Летње распулиште, а једне од најбољих радионица су ми глума или кад нас посете писци, као сад што нас је посетио Урош Петровић – каже Милица.
Њен другар Никола има 12 година и како су нам рекли, кад порасте сасвим извесно ће бити нови портпарол Распустилишта јер га редовно посећује већ девет година.
– Овде волим да проводим време јер, нажалост, оваквих дружења немамо у школи, а делови на бини, кад се дружимо с писцима су ми најдражи – каже Никола. – Упознао сам и ове године веома много другара с којима се надам да ћу остати у контакту и након Распустилишта.
Председница Друштва „Распустилиште” Љиљана Гантар каже да та манифестација најпре деци даје могућности да у оквиру тог програма науче две животне ставке – да изаберу и да донесу одлуку.
– Мисија тог програма је апсолутно модеран систем образовања – објашњава Љиљана Гантар. – Ми овде дајемо деци могућност избора, а не модел, и бавимо се развијањем емоционалне интелигенције код деце, развијањем лидерства и препознавањем талената.
Она додаје да је циљ да деца након тих радионица и након завршетка школе оду у позориште и на изложбу, а да им одлазак у биоскоп или читање књига буду потреба, а не обавеза.
Малишани су уживали и у драмским, филмским и радионицама у којима се прави стрип, дружили су се и уз лего коцке, песму и филмове.
Т. Стојшин
Љубав која траје
– Кад дођете овде, ви се прво заљубите у Распустилиште па се онда заљубите у дечака или девојчицу, што је нормално – наводи Љиљана Гантар. – А имам и пример да вам то докажем. Постоји један брачни пар, који се овде упознао, односно као деца су се ту дружили и виђали, а касније у животу су се срели и венчали. Сада имају своју децу и долазе с њима на Распустилиште.