Матијевић: Русима прескупа наша свињетина

бољи је око 30 одсто у односу на  2014, упркос томе што је, како примећује Матијевић, платежна моћ све слабија. Добит је, вели, лане била око 30 милиона евра.

– Не сматрам успехом што ће у Фабрици аутобуса „Необус” пословати мултинационална комапнија „Делфи”, о чему је потписан уговор о закупу на десет година с Индустиријом меса као власником „Необуса” – каже Петар Матијевић за „Дневник”. – За мене није успех ни то што сам први српски бизнисмен који је купио два пољопривредна добра у Хрватској, у Негославцима и Старим Јанковцима, која имају укупно 1.500 хектара ораница. Осећам лично задовљство што сам се бар тако вратио у завичај јер сам одрастао у близини, у Сремским Лазама, српском селу са 600 житеља у Вуковарско-сремској жупанији.

О томе да ли ће и даље улагати у Хрватској Матијевић каже да за сада нема планове, док се не појаве, мада размишља о томе да улаже у хотелијерство.

– „Матијевић” има четири хотела, у Новом Саду хотеле „Центар“, „Александар” и на Рибарском острву и хотел „Војводина“ у Зрењанину. Не планирамо да купујемо хотеле на Приморју јер су они више за домаћу радиност него за компанију попут наше, али у градским срединама, на првом месту у хрватској престионици Загребу имамо амабиције. У угоститељству смо се остварили. Недавно смо купили и ресторан од породице новосадског угоститеља познатог по надимку Бата Пежо и за месец дана, после реновинарања, Нови Сад ће добити праву војвођанску чарду – вели наш саговорник.

Када је реч о основној делатности, производњи и преради меса, Петар Матијевић каже да у 2016. планира да и даље буде апсолутни лидер, пошто је претекао „Карнекс” из Врбаса и новосадску „Неопланту”.

– „Матијевић” произведе више од „Јухора” из Јагодине и поменута два прерађивача. Свакодневно из Индустрије меса „Матијевић” изађе 150 тона свежег меса и месних прерађевина – наводи он. – Планирамо да купимо још три фарме пилића и да кланица, која сада уреди 4.000 комада на сат, очисти 6.000 пилића. Сада се у једном турнусу отхрани 200.000 пилића. На нашим фармама сада се утови 100.000 свиња годишње, тренутно градимо фарму за још толико, а током 2016. крећемо у исту инвестицију, па бисмо имали фарме на којима се отхрани 300.000 свиња годишње, а имамо и 4.500 бикова у тову.

Додаје да су та улагања неопходни да се не би правили губици. Сада, каже, раде на ивици рентабилности јер уместо да цена живе ваге свиња (132 динара) током зиме иде навише, цена свињетине се спушта, па ће 9.000 комада товљеника бити поклано. Матијевић истиче да по живом пилету губе  20 динара, да је јунад пет до десет одсто јефтинија него лане, а разлог је велика понуда стоке.

– Да можемо, одмах бисмо пилиће, којих годишње имамо четири милиона комада, извезли у Хрватску јер је тамо пилеће месо скупље – каже он. – Индустираја меса „Матијевић” је добила дозволу за извоз свињетине у Русију, али од тога, чини се, неће бити ништа. Русима наша цена од 130 динара по килограму не одговара јер је свињетина јефтинија у Кини и код Пољака, који су нас претекли у свињогојству по цени и меснатости.

Матијевић наглашава да морамо имати цену која не прелази евро за килограм живе ваге, да имамо храну добре калоријске вредности, да радимо на повећању меснатости и имамо генетске истраживачке центре јер тако можемо стићи највеће. Премда, наглашава, има и код нас фармера који озбиљно раде на повећању меснатости.

Индустирија меса „Матијевић” је у потпуности српска компанија. У Агенцији за привредне регистре види се да су оснивачи Петар и Зора Матијевић. Испред нас, скреће пажњу Матијевић, нема ниједне домаће компаније – НИС, „Филип Морис”, „Сунако”, „Таркет”, „Хемофарм” нису српске јер послују с учешћем страног капитала.

Индустрија меса „Матијевић” је централна компанија, а чине је „МПЗ–аграр” (фарме и ратарство), „МАТ–агро” (велепродаја житарица) и „МАР реал Естате” (промет некретнина) и угоститељство. Компанија поседује 23.500 хектара земље, а обрађује укупно 33.000 хектара ораница.

З. Делић

„Тенис” није претња

По речима Петра Матијевића, најава доласка месне индустрије „Тенис” неће угрозити комапнију јер то је немачки локални прерађивач меса, а није мултинационална компанија.

– Индустрија меса „Матијевић” има своје дисконте, фабрике сточне хране и фарме. Ланац је затворен и слоган „од њиве до трпезе” то потврђује. Изградили смо летос највећу и најмореднију кланицу с „Бансовом” линијом по стандардима ЕУ, премда та обавеза кланичарима стиже 2019. године. У одвојеним линијама, за свиње и јунад, за сат се уреди 300 свиња, односно 30 јунади – каже Матијевић, и додаје да увек иду испред, свесни да се новим тенхологијама може створити пословни амбијент за даље.

Добра забрана увоза најлошијег меса

„Матијевић” неће бити погођон уредбом Владе Србије о забрани увоза најлошије категорије механички откоштеног меса, који су месни прерађивачи користили у производњи виршли, кобасица, паризера...

Петар Матијевић каже да у преради меса за сухомеснате производе компанија „Матијевић” користи искуљчиво своје месо.

– У преради користимо сопствене сировине, нисмо увозници никавог меса – каже он, и додаје да је мера Владе Србије добра, али да ће Уредба неминовно довести до поскупљења месних прерађевина.