Немачка војска у српској чизми
– Новосадска фабрика обуће „Гепард”, једина специјализована за наменску индустрију у Србији и на Балкану, ове године треба да испоручи 30.000 пари чизама и ципела за немачку војску,
а до 2017. године урадиће и 60.000 пари чизама за аустријску војску – најавио је директор „Гепарда” Мирослав Танасковић.
По његовим речима, сарадња с немачком војском траје десетак година, а од пре три године, захваљујући тим контактима, кренуо је посао и с војском Аустрије преко истих посредника.
– За немачку војску радимо обућу за све родове, а за Аустријанце само за пешадију. За њих ћемо трећину од 60.000 пари чизама испручити у првој половини 2016. године, а остатак на почетку 2017. – каже Танасковић, и додаје да посао за те две војске годишње вреди између 1,3 и 1,5 милион евра.
„Гепард”, напомиње директор, половину производње прода у иностранству и у зависности од технолошког процеса, из фабрике изађе између 120.000 и 180.000 пари обуће.
– Радимо и за нашу војску, полицију, НИС, ЕПС. За Војску смо ове године испоручили 15.000 пари полудубоких ципела и 10.000 пари ципела и чизама. За НИС радимо заједно у конзорцијуму с другим обућарима и тај посао годишње доноси 1,2 милион евра – истиче директор. Он каже да „Гепард” годишње уради и 20.000 пари чизама за мотоциклисте, које прода у Италији.
– „Гепард” ради и мушку и женску обућу за модну индустрију па је тако био упослен за све врсте обуће за брендове попут „Тома Тејлора”, „Есприта”... али се за моду није до краја определио јер се раде мале серије, максимум 300 до 400 пари. Купили смо опрему специјализовану за наменску индустрију и с том обућом изашли на страно тржиште па смо смањили производњу модне обуће – истиче директор Танасковић.
Упркос томе, наглашава, модна обућа се ради у фабрици и може се купити у Новом Саду у две „Гепардове” радње и још пет продавница које се налазе у Нишу, Сремској Митровици, Сомбору, Кикинди и на путу за Руму.
З. Делић
Обућари вапе за повољним кредитима
„Гепард” има релативно добар машински парк, али ће с десетак машина вредних око 160.000 евра осавременити производњу.
– Очекујем да нове машине буду на линији већ у јануару 2016. године –каже Танасковић.
По његовим речима, у обућарској индустрији је профит мали, поготово када се учествује на тендерима и због цене коже која је берзанска роба, па обућари немају обртна средства за нову опрему.
– Повољни кредити били би мелем за нас јер за фарбику од стотину запослених за куповину кључних машина треба између 30.000 и 50.000 евра.