„Bean Festival”: Пасуљ се крчкао у 60 котлића

Салаш 137 у Ченеју је први пут примио ову манифестацију под своје окриље, на којој је учествовало 60 екипа из Србије и иностранства, а коју је посетило, како организатори процењују, готово пет хиљада људи.

Иако је правило било да свака екипа може да скува до 25 литара пасуља, било је оних који су се организовали и скували 80. Тако да, када се све срачуна, три-четири хиљаде литара ове чорбе замирисало је недељно поподне на салашу.

- Победнички пасуљ мора да личи на домаћи како би победио - објашњава директор фестивала Драган Вукотић. Стога је Кулинарска федерација Србије, која је била жири, о томе посебно водила рачуна. Награде су новчане, а додељивали су се пехари и медаље, уместо магарца, што је била првобитна идеја.

С идејом да се кроз фестивал приближе пољопривреди, ове године су решили да “Беан фестивал” буде у септембру када је пасуљ свеж, а на салашу се одржава не би ли се на такав начин промовисала и војвођанска традиција.

- У оквиру салашке пијаце, на двадесетак  штандова изложени су домаћи производи као што су  јаја, козји сир, чварци, пита од пасуља, вино, а пекла се и ракија. Посетиоци су имали прилику да купе све што је свеже и природно - каже Вукотић.

Како доликује недељом, око 14 часова био је ручак који је садржао супу, јаретину испод сача, ћуретину и пасуљ који су кували организатори. А уз тамбурашку музику, сваки такмичарски котлић је крчкао неку своју тајну.

- Открићу вам само два састојка због којих је наш пасуљ посебан. Ставили смо босиљак, а запршка је војничка, са маслацем - прича нам Слађана Марковић из темеринске екипе “Екомлад”.

Осим што су се трудили да имају најбољи пасуљ, такмичарима није недостајало ни креативности у давању имена својим тимовима. Тако су учествовали “Ченејски боеми”, “Другари”, “Гајеви тигрови”, “Лимански меан беан” (зли пасуљ са Лимана), “Професори”, “Комерцијалисти и остали” и други.

- Ми смо се окупили из пет села. На брзака смо се договорили да учествујемо, на брзака смо скупили све што на треба и онда смо нам на брзака и дали име. Боље и то, него да се зовемо “Никако” - каже Маринко Летић из екипе “Макаркако”, додајући да им је таква и тајна чорбе - макар каква.

Било је учесника из Београда, Кикинде, Суботице, Бачке Паланке, Чачка, али и из Италије, Шкотске, Румуније, Мађарске и Хрватске.

- Ми смо у овај пасуљ дали душу и тело. Припремамо га већ недељу дана, јер смо га прво љуштили. Али, овај пасуљ је најпосебнији по томе што је румунски - прича Влада Шћепановић из Куле који се прикључио румунској екипи “Протеин Торак”.

- Ово је бели пасуљ, а он је најбољи за кување - објаснио нам је Денуц Околишан, помоћник главног кувара торачке екипе, Мирче Фришкана. - Заједно кувамо, то је важно, а онда размењујемо утиске, колико ког зачина још треба додати - додаје Околишан.

Истина, многи су говорили да највећа тајна кувања пасуља лежи у љубави, пријатељству, дружељу, а тек онда у квалитету пасуља.

- Салаш 137 је прелепо место за овакву манифестацију. Једино се плашимо да не угазимо траву превише. Успешан фестивал се мери по квалитету понуђеног, броју посета и ноћења, а ми сваки пут дижемо стандарде - задовољан је Вукотић, директор Фестивала и председник Екоцентра “Водомар 05” који је овогодишњи организатор заједно са Салашем 137 из Ченеја.

Л. Радловачки

И пасуљ има химну

Новосадски бенд “Апсолутно романтично” подржао је јучерашњу манифестацију по традицији, а то су учинили изведбом ауторске песме “Песма о пасуљу” која важи за химну овом поврћу. Најмлађе су, пак, највише забавили Пасуљко и огромнији јунак цртаног филма “Астерикс и Обеликс”, а балони “Беан фестивала” су летели на све стране.

Летели бицикли

Осим кувања, учесници и посетиоци пасуљијаде имали су прилику да се опробају и у осам занимљивих игара-дисциплина, попут гађања чуњева, брзог једења пасуља, испијања сока од парадајза, надвлачења канапа, бацања акумулатора и бицикла, боћања и ношења пасуља. Могли су и да јашу коње или да се провозају фијакером по салашу.