Укњижба 301 хектара земљишта и даље спорна

негирајући оптужбе које га сумњиче за кривично дело злоупотребе службеног положаја у вези с другим поступком разграничења државног и друштвеног земљишта 2005. године у случају предузећа „Слога“ из Каћа.

Било какве незаконите радње негирало је и осталих десеторо окривљених, које оптужба сумњичи у вези с различитим околностима да су власнику „Слоге“ Слободану Шћекићу омогућили „неосновану укњижбу права својине на 301 хектару пољопривредног земљишта за које је 2004. године утврђено да је у државној својини па због тога није било обухваћено поступком приватизације“.

Оптужени су и чланица Надзорног одбора „Слоге“Јасмина Николић, тадашњи в. д. директора у тој фирми Дане Чанковић, судски вештак Братислав Узелац, бивши заменик директора новосадске Службе за катастар непокретности Милутин Ждеро, саветник за управни надзор у тој служби Стеван Борош, референт за унос података Немања Новаков, тадашња председница Комисије за излагање на јавни увид података о непокретностима Мирјана Милошевић, чланица исте комисије Светлана Олушки, бивши саветник у Републичком јавном правобранилаштву Аца Илиевски и инспектор Републичког геодетског завода у сектору за стручни надзор Јован Владисављев. 

Слободана Шћекића, коме се, будући да је недоступан правосуђу, суди у одсуству, оптужба сумњичи да је, како се наводи, „након приватизације ‘Слоге’ 16. јуна 2005. године, испланирао активности у вези с неоснованим новим разграничењем и да је преко својих двоје окривљених сарадника подстрекао остале окривљене да спроведу нови поступак разграничења“.  

Инжењер агрономије Никола Јакшић, пензионер већ пола деценије, оспорио је све наводе оптужнице који се односе на њега те истакао да не познаје ниједног од окривљених и да је за Слободана Шћекића чуо први пут у притвору, у којем је провео око сто дана током истраге. Поступци разграничења земљишта се, објаснио је, обављају због завршетка приватизације те утврђивања државне својине и њеног уписа у Катастар  пољопривредног земљишта, формираног укидањем некадашњег фонда.

Министарство пољопривреде, како је навео Јакшић, није странка у поступку разграничења већ га интересује само упис државног земљишта, стеченог аграрном реформом и национализацијом. Разграничење се спроводи по Закону о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине и Упутству о начину и поступку разграничења земљишта. Захтев за разграничење подноси правно лице, а обавезно садржи елаборат с подацима о земљишту за разграничење и правном послу као основу стицања права, о чему доказе подносе надлежним јединицама Републичког геодетског завода, који то потврђује својим решењем.

У случају „Слоге“, по другом захтеву за разграничење из јула 2005. године, тврди Јакшић, није донета нова потврда о разграничењу па није ни суспендована прва из децембра 2004. године.

– Ми у Министарству нисмо улазили у то како ради Геодетски завод –навео је Јакшић. – Чак смо имали типску потврду којом смо тражили од јединица Републичког геодетског завода да потврде тачност података. „Слога“ је у јулу 2005. поднела нови захтев за разграничење, нашли су доказе о правном стицању, правном послу. То је потврдио надлежни новосадски Катастар непокретности. Сви подаци из елабората су се слагали. Тај поступак је, међутим, остао незавршен јер није стигао одговор РГЗ-а на молбу Министарства у вези с уписом државне својине.

Јакшић је, како тврди, у Министарству пољопривреде био референт, а на бројним предметима разграничења, осим њега, радило је још осам колега,  све по истој процедури.

– Нисам био ни одговорно ни службено лице нити су ми била пренета  овлашћења лица на службеном положају – нагласио је Јакшић.

Пре Јакшића, одбрану су изнели окривљени Стеван Борош, Никола Новаков и Светлана Олушки, сви тврдећи да су радили у складу са законским и другим прописма и да нису починили никакве противправне радње.

Ј. Јаковљевић

Новим вештачењем вредност њива процењена на четири милиона евра

Супротно тези оптужбе, на другој страни, у круговима одбране тврде да се земљиште које је предмет кривичног поступка „никад није водило као државно“. Земљиште је, како причају, било рит и грађани су га напустили у периоду од 1960. до 1990. године ради остваривања права на дечји додатак.

Одбрана истиче да је после првих процена о вредности земљишта од око 320 милиона евра, које су у јавност изнели истражни органи, вештачењем спроведеним током истраге утврђено да је вредност земљишта око четири милиона евра, а да се у три вештачења спроведена на иницијативу одбране процена вредности креће од 1,2 до 1,8 милион евра.

Помиње се такође да је Слободан Шћекић купио „Слогу“ Каћ на аукцији за 12 милиона евра.