Коме ће се осладити шећерана у Жабљу

 Озбиљно тумбање у том сектору тек предстоји, а укључује гашење неких шећерана, промену власништва... Прва би на тапету могла бити шећерана у Жабљу „Шајкашка”, коју већ неко време мерка власник компаније „Матијевић” Петар Матијевић, што је и потврдио у изјави за наш лист, не прецизиравши колико је за ту фабрику спреман да да.

Шећерана у Жабљу, као и она у Црвенки, у власништву је грчке компаније „Хеленик шугар”, а о продаји се спекулише већ неколико година, нарочито откако се у Грчкој погоршала економска ситуација. Лане је овај произвођач шећера у Грчкој затворио три фабрике. Подсетимо, „Хеленик шугар” је у процесу приватизације купио “Шајкашку” и “Црвенку” за 3,5 милиона евра, а до сада су се као могући нови власници помињали Аустријанци, Немци, Турци, док је један од најозбиљнијих кандидата био Миодраг Костић, у чијем је власништву „Суноко”. Међутим, они се више не виде као такмаци за „Шајкашку” и „Црвенку”, заправо, отимања за њих и нема.



Ко год да буде пазарио шећеране у Србији виђене за продају (па и у региону), неће купити здраве фирме. Наиме, по „Дневниковим” информацијама, оне су нагомилале губитке па је тако по завршном рачуну за прошлу годину губитак шећеране „Те-То” у Сенти (у власништву италијанског „Сфира”) седам милиона евра, „Шајкашке” у Жабљу четири милиона евра...



Поменимо, у Хрватској је ситуација још гора – шећерана у Вировитици лане је исказала губитак од десет милиона евра, она у Жупањи чак 20 милиона, а фабрика у Осијеку седам милиона евра. Све то је резултат отежаних услова пословања и шећерана, и пољопривредника. Познато је, ниска цена шећера на светском тржишту, наравно, и на нашем, оборила је откупну цену слатког корена, што је ратарима лане дошло као хладан туш.



Лане им је у анексима уговора смањена откупна цена, било је проблема и с одвожењем шећерне репе с њива, самим тим и с квалитетом слатког корена, што се на крају одразило на зараду произвођача, али и шећерана. Ни овогодишња цена слатког корена није стимулативна – око 28 евра тона, тако да ће шећеране и ратари и даље бити на климавим ногама. Управо због тога овог пролећа је репом засејано безмало упола мање њива него лане – тек 37.000 хектара.



У таквим условима, када слатки бизнис није уносан као пре неколико година, питање је коме се исплати да купујуе шећеране јер свака вреди барем 50 милиона евра.



С. Глушчевић

 

Сви су опрезни



Да се купци нерадо одлучују да уђу у нове бизнисе са шећером, донедавно веома уносним, показује и најсвежији пример у Хрватској. Наиме, власник шећеране „Виро” у Вировитици, као и фабрике у Жупањи, Маринко Задро годину и по преговарао је о куповини шећаране у Осијеку, али је од тога дигао руке.