Извозе униформе до Африке
ЗРЕЊАНИН: После такозване „афере панцир” која је пре једне деценије потресла фабрику „Производња Миле Драгић” и њеног власника, ова зрењанинска фирма успела је да нормализује производњу,
упркос томе што је претрпела огромну штету. Последице су, ипак, видљиве јер је уместо 700 радника, у погонима остало њих 280, а и бројни кооперанти су, када фабрика није имала посла, прекинули сарадњу. Менаyмент тврди да је ово једина фирма специјализована за израду војне и полицијске опреме у коју држава, не само да није уложила ни динар, већ јој је читаву деценију саплитала ноге.
- Ни сада не тражимо новац већ ону подршку која се очекује за перспективно извозно предузеће, које је издржало жестоку конкуренцију најбољих у свету - каже генерални директор компаније Дејан Драгић.Компанију је пре четрдесет година основао Миле Драгић и она данас извози робу за Блиски исток, у Африку, земље бившег СССР-а и у државе у нашем окружењу. Осим балистичке опреме, као што су шлемови, панцири, штитови, специјални прекривачи за ометање радара, фабрика са седиштем у Зрењанину израђује и специјалне чизме, опрему за деминере, ватрогасна одела и друго.
Генерални директор компаније Дејан Драгић истиче да, када је реч о производном програму, њега у првом реду карактеришу специфични материјали који се користе у производњи.- Они су махом увозни и у том домену смо развили сарадњу са најпознатијим светским произвођачима, где су Американци најдоминатнији. Ради се о фирмама које прате своје материјале све док се не уграде у шлемове, панцире и специјална одела, а затим контролишу и њихово понашање у пракси – објашњава Драгић.
На спекулације, које су од давнина пратиле рад компаније „Производња Миле Драгић”, да се у овдашњим погонима заправо ништа не производи, већ да се само дотерује роба увезена из непознатог правца, Драгић одговара да то апсолутно није тачно. Поврх свега, каже он, сва производња базирана је на властитим, а не туђим лиценцама. Такође, било је прича како се фабрика, упркос садашњим тврдњама пословодства да нема никакву подршку државе, раније налазила у повлашћеном положају због уске сарадње са Војском Србије.
-То је замена теза. И оне производе које је користила наша војска „Производња Миле Драгић” је сама развијала, без ичије помоћи. Мада, и у најразвијенијим земљама држава улаже у производњу опреме за војску и прати је све до продаје - наглашава Драгић и као пример наводи разне међународне сајмове на којима државне институције прате произвођаче, с намером да роба буде пласирана иностраним купцима.
Ж. Балабан