Почело суђење ''књиговођи Аушвица'', Оскару Гренингу

300 000 људи у концентрационом логору Аушвиц.

Пресуда оптуженом требало би да буде донета крајем јула, а процес против Гренинга немачки медији оцењују као један од, највероватније, последњих случајева немачког правосуђа за злочине у том Хитлеровом логору смрти.

Оптужени Оскар Гренинг, који је годинама живео у једном селу у близини Линебурга, терети се да је као подвођа у Хитлеровој персоналној гарди, чији су чланови, између осталог, надгледали затворенике у логорима, одговоран за пружање помоћи у убиству у 300 000 случајева.

Гренинг се помиње у медијима као ''књиговођа Аушвица'', пошто је, између осталог, како се каже, у овом логору, где је само у гасним коморама угушено више од 300 000 душа, био задужен да се пртљаг логораша стави на сигурно и претражи да ли има новца и вредности.

Банкарски цицновник Гренинг је, према оптужници, бројао новац логораша осуђених на смрт, водио књиге о томе и тачне податке слао у берлинску централу Хитлерових злогласних СС-јединица.

Гренингу је било познато да су у Аушвицу убијани они заробљеници, који нису били радно способни, па је он зато, како га терети оптужница, нацистичком режиму обезбеђивао привредну добит и подржавао систематско уништење логораша.

Оптужница против Гренинга ограничена је на такозвану ''мађарску акцију'' у лето 1944. године, при којој је најмање 300 000 људи убијено, преносе медији данас, са почетка суђење.

Гренингов адвокат Ханс Холтерман најавио је да оптужени жели да да изјаву поводом оптужби и истакао да је његов клијент имао другачије задатке од Ивана Демјањука, једног од последњих осуђених нациста.

Украјинац Иван -Џон Демјањук, кога је Земаљски суд у Минхену пре неколико година због учешћа у убиству више од 27 000 Јевреја у пољском логору Собибор осудио на пет година робије, ослобођен је убрзо због година старости, а затим, 2012. године умро.

Државно тужилаштво Немачке теретило је, наиме, Дејмањука да је немилосрдно и безосећајно, заједно са другим чуварима и СС-овцима терао људе у гасне коморе, ''јер је лично желео њихову смрт из расно-идеолошких разлога''.

Данашњи процес против Гренинга изазвао је велико медијско интересовање, тако да је само за стране новинаре резервисано 23 места, а акредитовани су новинари из Америке, Велике Биртаније, Русије, Мађарске и других земаља, преносе медији.

Овај процес има и своју посебну тежину, пошто постоји и велики број такозваних грађанских (конексних) тужби преживелих логораша и њихових породица.

''Дуго времена нисам се усуђивала да се сећам'', рекла је 87- годишња Хеди Бом из Торонта, преживели логораш и једна од 67 особа које су у овом процесу подигле грађанску тужбу против оптуженог.

 ''Овде сам дошла да бих се сетила и све још једном преживела'', рекла је Бом, додајући да је она у Аушвицу била нико, само једна робиња.

 ''Ово је за мене поклон судбине да могу да га (Гренинга) погледам у очи и видим на оптуженичкој клупи'', рекла је Бом, једна ситна старица, кратке седе косе која је у Немачку из Канаде допутовала са кћерком.

 ''Овде се не ради о освети'', нагласила је та старица.

 Указујући да је казна за Гренинга секундарна ствар, Бом је рекла да је за њу, међутим, одлучујуће то што ће се процес против овог СС-овца уопште одржати.

(Танјуг)