Матица српска свечаном седницом обележила свој дан

је у свом обраћању напоменуо да је протекла година била веома тешка и напорна, али да је била испуњена многим активностима. Међу њима су, како је подсетио Станић, била два главна догађаја, 150 - годишњица пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад и обележавање стогодишњице Првог светског рата. Указујући да су и ови, као и остали догађаји достојно обележени, Станић је истакао и да су, упркос свему, успели да очувају најважније Матичине тековине.

Беседу о знамењу Другог српског устанка, у поводу двастагодишњице која се обележава ове године, одржао је др Радомир Ј. Поповић, постављајући питање да ли су за Србе погубни историјски наноси, нарочито  20. веку, помутили увид у извориште државности Србије у новом веку. Као знамења Другог српског устанка Поповић је издвојио, између осталог, личност Милоша Обреновића, његову дипломатску вештину, милостивији однос устаника према заробљеним Турцима него у првом српском устанку, као и устаничке борбе и општенационални карактер устанка. По његовим речима, бурна политичка, социјална и идеолошка збивања 20. века помутила су да данас јасно сагледамо поменута знамења, и да схватимо да су и Карађорђе и Милош носиоци једне исте идеје о слободи и правди.    

Традиционално се на дан Матице српске  уручује Змајева награда за поезију, која је ове године уручена 61. лауреату Гојку Ђогу, за књигу изабраних и нових песама „Грана од облака“, у издању новосадског „Орфеуса“. Члан жирија ове награде Ђорђо Сладоје говорећи о целокупном песничком опусу Гојка Ђога, напоменуо је да “за разлику од већине динарских пјесника, Ђого своју пјесму не заснива на епском насљеђу, десетерац се једва чује у његовом слободном, помало рачвастом, али ритмичко - мелодијски пажљиво грађеном стиху”.

- Он пјесничку грађу налази у лирској народној поезији, “у оним митологичким пјесмама, како би Вук рекао и у усменом фолклору - попут Настасијевића и Попе - у гаткама, баснама, бајалицама, загонеткама, тужбалицама, успаванкама, ругалицама, и нарочито у миту - хеленском, библијском, словенском и завичајном, разумије се - навео је Ђорђо Сладоје.

Будући да ова награда носи Змајево име, Гојко Ђого је своју реч посветио овом нашем познатом песнику. - Змај је знао одговор и ниједног часа није двоумио шта је песникова задаћа. Верујући у снагу песничке речи, у њену моћ преношења порука, као и у лични ангажман, снажно је утицао на повест друштвено - политичког и културног живита свог народа, на разуђеном географском простору, президаном многим границама, и више него иједан писац тог времена допринео развоју српске нацоналне и државотворне самосвести - истакао је Ђого.

У знак захвалности за успешну сарадњу, јуче су уручене споменице представницима Српске православне цркве, Града Новог Сада, АП Војводине, Републичког министарства култури и информисања, САНУ, галерије Матице српске, као и појединцима.  

Н. П-ј.