Провизија на плаћање картицама 20 динара?

и увозници ти који обећавају више цене. Недавно су им се прикључили и трговци,тачније, власници мини-маркета, али и већих. Међу том браншом, наиме, прича се да ће на свако плаћање картицом ускоро трговци одвајати провизију од 20 динара фиксно по рачуну. Да разјаснимо, од те провизије неће се овајдити трговци већ ће она, ако до тога дође, ићи банкама, односно оператерима картица.

Сада се на свако провлачење картице плаћа провизија од два до два и по одсто и пада на терет трговца који је распоређује у маржу.

Због спојених празника, ту вест последњег радног дана минуле седмице није било лако објаснити и проверити. Али, уколико се покаже као тачна, власници мини-маректа се спремају да откажу терминале и окрену се папирнатом начину плаћања у готовини или у чековима. Великих хипермаректа има само у градовима, а то значи да бисмо се ускоро могли вратити у време пре картица или очекивати поскупљења у мини-маркетима, где се снабдева велики део становништва ван великих градова. Другим речима, та мера донела би проблеме тровцима јер би се промет смањио. Прометници би били принуђени на то да повећају цене, а и држава би била у још већем проблему

– Већина купаца би тада робу коју купује плаћала углавном у готовини. Што је више новца у промету, то је лакше да промет склизне у сиву зону –објашњава стручњак с Новосадског универзитета Синиша Остојић. – Зато сматрам да би и надлежни који су најавили да ће ово бити година оштре борбе против сиве економије морали да се више заинтересју за то.

Потрошачи који редовно пазаре у малим продавницама, често купују само најосновније ствари. Много је потрошачких корпи у којима је само хлеб и млеко и још понеки артикал. Цех често не прелази 200-300 динара. Код нас се чак и такви рачуни плаћају картицом.Трговцима се никако и не исплати да и на те минималне рачуне плате провизију од 20 динара

Такође, ново оптерећење би многе купце могло погурати на пијаце и гурнути у руке шверцерима и сивој зони, а то, наравно, никоме није у интересу. И без тога ситуација је алармантна. Процењује се, наиме, да је најмање десет одсто робе широке потрошње у сивој зони, што значи да је илегално тржиште други највећи трговац у земљи. Наиме, тржишно учешће званично друге трговинске компаније је око седам одсто, што значи да јој је нелегално тржиште преузело ту позицију. Трговци који легално послују пак веле да се шверцује и много више и да се, по проценама домаћих трговаца, код прехрамбене робе то креће између 20 одсто и 25 одсто.

Елем, у случају да се уведе провизија од 20 динара на свако плаћање картицом, најгоре би прошли потрошачи. О томе колико би осиромашеним потрошачима значило пребацивање чак и те две банке на цене, не треба ни трошити речи.

Када саберу све проблеме, трговци и потрошачи ће се вероватно окренути чеку. Подаци за прошлу годину се још сређују, а у 2013. у Србији је издато девет милиона чекова. За земљу у којој је издато 1.168.888 картица, то је много.

Д. Вујошевић

Против сиве зоне

Плаћање картицама у промету остваља траг и знатно га је теже сакрити него када се плаћа у кешу, што пореским инспекторима олакшава контролу. Процене говоре да се код нас чак трећина промета обавља у сивој зони. То је премного па никако не би требало ићи у правцу било каквих мера и прописа који би још погодовали њеном развоју. Ако цене скоче, део купаца ће се још више прешалтати на пазар робе на пијацама, што ће рећи – опет у сиву зону.