И највећи се отимају за добру земљу на добром месту

 за које је држава огласила продају. Зашто је баш сиришки комбинат агробизнисменима запео за око? Један је одговор - сви би волели да ставе шапу на изузетно парче најквалитетније војвођанске земље која се, уз то, наслања и на аутопут. 

Стога не чуди то да су се чак 22 инвеститора јавила Агенцији за приватизацију с намером да купе ово добро, те је оно, изгледа, најпопуларније од свих у овој бранши. Рецимо, за пољопривредни комбинат “Долово” код Панчева писма о заинтересованости послало је 12 купаца, за “Граничар” из Гакова 11, а за сиришки комбинат – двапут више. Желели би “7. јули” под своје да узму И наши бизнисмени, и највећи и они мањи, има ту и странаца - Бугара и Мађара, а још раније су га безецовали Кинези и Италијани.



Наиме, како је објављено пре неколико дана, међу 11 српских предузећа за која је 18 кинеских компанија послало писма о заинтересованости за приватизацију, пет је из Војводине. А међу тих пет, три су пољопривредна - „Бачка” а. д. из Сивца, које у свом власништву има 3.666 хектара земљишта, “Граничар” из Гакова, који обрађује око 4.000 хектара, и то углавном државних њива, и на крају - “7. јули”, којем је након реституције и иних перипетија у власништву остало 390 хектара. При томе су за Сирижане заинтересоване да две кинеске фирме, и то „Схандонг њанбао гроуп” и „Схандонг арт агрицултуре”.



И пре пар месеци “7. јули” такође је био у центру пажње, јер је баш на његовим њивама требало да никне прва плантажа лешника италијанске компаније „Фереро” у Србији. Дакле, и овај светски гигант кондиторске индустрије намерачио се био баш на сиришке њиве, на којима је намеравао да почетком јесени подигне матични засад леске и развије расадничарску производњу која би давала репродукциони садни материјал за подизање нових плантажних засада. Речено је тада да ће нове плантаже подизати произвођачи у Србији набављајући саднице под повољнијим условима уз финансијску подршку државе, истовремено развијајући кооперантске односе са италијанском компанијом која би касније од њих откупљивала лешник. Ангажовани су разни стручњаци, од воћара до правника, у ресорном министарству основана је “радна група за лешнике”, али, изгледа, даље се није макло.



Елем, “7. јули” чека купца, а запослени и руководство надају се да ће све бити завршено за три-четири месеца...





Слађана Глушчевић

(Опширније  прочитајте у нашем штампаном издању од недеље, 28.децембра)