Sombor: Spretni prsti odbili obuku

i pri tome na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima 7.420 registrovanih koji traže posao, vest o otvaranju bilo kakvog novog pogona izazove potpuno razumljivo interesovanje javnosti. Tako je u poslednjih nekoliko dana odavno apatično tržište radne snage rasplamsala informacija da se u prvom kvartalu sledeće godine, tačnije martu 2016. može očekivati početak rada pogona renomiranog nemačkog industrijskog giganta „EBM Papst”, kao rezultat njihove braunfild investicije u hale ovdašnjeg uglednog preduzeća „Remont Komazec”.

Ovo je prvi industrijski pogon koji se otvara u Somboru, nakon već poodavno zaboravljenog otvaranja fabrike „Kalcedonija”. Kako je kapital plašljiva „zverka”, a kompanije sa takvim renomeom, kakav ide uz „EBM Papst”, isuviše ozbiljne da bi se gotovo estradno razbacivale velikim rečima i obećanjima, o investiciji se može više saznati tek posredno. Naime, u ovom momentu na devetonedeljnu obuku u pogonima giganta koji ima 18 fabrika i gotovo 15.000 zaposlenih širom Evrope i sveta, može računati tek 16-toro, većinom mladih Somborski i Somboraca koji će raditi na proizvodnji elektromotora. Od potencijalnih kandidata se tražila takozvana fina motorika prstiju, te ne čudi da su svojevrsnu prednost na testiranju imali potencijalni budući radnici ženskog pola. - Zaista nisam mogla da verujem kada su me pozvali iz Nacionalne službe za zapošljavanje na razgovor povodom mogućnosti da dobijem posao - priča jedna od mladih Somborki koja je imala tu sreću da odgovara zahtevima budućeg poslodavca, a koja ne želi da otkriva identitet. - Znate, uvek slušamo kako se u Srbiji dobija posao samo preko neke veze, politike ili zahvaljujući korupciji. Nemam nikakve protekcije, niko koga poznajem se ne bavi politikom, a novca za korupciju, i da želim u tako nešto da se upustim, nemam.- kaže sagovornica „Dnevnika”.

Od nje saznajemo da su razgovore sa kandidatima obavljali direktori slovenačke afilijacije „EBM Papst”, tačnije njihove kćerke firme „Idria motors” čije je sedište u Cerknici.

- Još više me je iznenadila reakcija nekih od devojaka i momaka koji su takođe pozvani na razgovor i testiranje, a koji su odbili da odu na obuku ne bi li se osposobili za početak rada, predviđenog za prvi dan marta sledeće godine. Pri tome se radi o mojim vršnjacima koji još nisu zasnovali vlastite porodice, dakle nemaju obaveze takve vrste - razočarana je stavom svojih vršnjakinja i vršnjaka ova Somborka.

Prema nezvaničnim informacijama, najnoviji, u Somboru željno očekivani investitor, je razmatrao još nekoliko, pre svega vojvođanskih, gradova kao svoju potencijalnu destinaciju, ali je u svojevrsnoj trci sa Novim Sadom, Suboticom i Bačkom Palankom, prošao Sombor zahvaljujući predispozicijama ponuđenog prostora i profesionalnosti „Remont Komazeca”. Od malog početnog broja zaposlenih važniji je podatak da u Sombor dolazi jedan od vodećih svetskih proizvođača elektromotora i ventilatora osnovan 1963. godine u Mulfingenu u nemačkoj saveznoj pokrajini Baden Virtenberg. I sam je svojevremeno izrastao iz skromnog porodičnog preduzeća sa svega 35 zaposlenih, a danas ima godišnji promet od preko tri milijarde evra. Po broju zaposlenih, mali somborski pogon, u naredne dve godine bi trebao, kako se najavljuje, da pruži šansu za ostvarenje egzistencije za porodice do 200 novih radnika.

Svetski standardi

Dok se prva grupa izabranih mladih radnika uveliko sprema za put na obuku u pogonima „EBM Papst” u Sloveniji i Nemačkoj, užurbano se privode kraju i radovi na proizvodnoj hali u Somboru, koja se nalazi u Konjovićevoj ulici. Mada je prethodnim ulaganjima samog „Remont Komazeca” hala već bila renovirana, dodatna ulaganja su bila neophodna kako bi radni prostor buduće fabrike ispunio sve svetske standarde.

Srbi iz Rumunije u Preparandiji

Delegaciju Saveza Srba u Rumuniji dočekao je zamenik dekana Pedagoškog fakulteta u Somboru, prodekan prof. dr Saša Marković i predstavio rad ove visokoškolske ustanove.

Sunarodnici su obišli istorijske i umetničke zbirke u zdanju Preparandije, a u Gradskoj biblioteci predstavili izložbu „Aradska tvrđava – srpski logor u Prvom svetskom ratu“ i film „Srbi u Rumuniji“.

Komentari na budžet pre odluke

U pokušaju da proces kreiranja gradskog budžeta učini što transparentnijim, ali i da ga približi svojim sugrađanima, iz somborske lokalne samouprave su odlučili da pozovu svoje sugrađane na lokalni budžetski forum, odnosno javnu raspravu o budžetu za 2016. godinu. Poziv žiteljima i poreskim obveznicima Sombora i njegove okoline da prisustvuju raspravi zakazanoj za danas u 12 sati u Velikoj sali Skupštine grada upućen je , kako kažu u Gradskoj upravi, sa namerom da se pitanjima, komentarima i sugestijama doprinese kvalitetu diskusije, dok će zaključci sa ovog događaja pomoći odbornicima varoškog parlamenta prilikom donošenja konačne odluke o budžetu za predstojeću godinu.

Kako se očekuje na današnjoj javnoj raspravi o gradskoj kasi za sledeću godinu prisutnima će se više informacija ponuditi predstavnici Grada i Odeljenja za finansije Gradske uprave. Oni će predstaviti prihodnu stranu planiranog budžeta, kao i planirane rashode za iduću godinu, a pored toga biće obrazloženi razvojni projekti koji su ušli u budžet, kao i druge stavke.

Kako se ističe u javnom pozivu na ovu javnu raspravu, ona je namenjena svim zainteresovanim građanima, predstavnicima biznis zajednice i medija, a posebno predstavnicima udruženja građana koje ovdašnje vlasti pozivaju da kritički prate realizaciju budžeta u narednoj godini. Zanimljiva čiljenica je svakako i to da se ceo ovaj projekat odvija u saradnji sa NALED i Balkanskom istračivačkom mrežom (BIRN) na čija je pojedina javna istupanja velike primedbe imao i vrh Srpske napredne stranke, koja je i u Somboru stožerna partija aktuelne vladajuće većine.

Upravo kroz saradnju lokalne samouprave, NALED-a i BIRN-a, po uzoru na mnoge razvijene lokalne zajednice, ove jeseni su stanovnici Sombora i njegove okoline već imali priliku da utiču na trošenje gradskog novca. Kroz organizaciju ankete Somborci su mogli direktno da predlažu kako će se potrošiti deo novca iz lokalnog budžeta, a putem glasanja i da se odluče za onaj projekat koji je prema njihovom mišljenju od najveće važnosti za lokalnu zajednicu. Glasanje je organizovano je 13. novembra na Trgu Svetog Đorđa i u kancelarijama seoskih mesnih zajednica, a u njemu je učešće uzelo više od 1100 građana. Od pet predloga koji su se iskristalisali kao najsmisleniji, najviše glasova (437) osvojio je predlog projekta za parterno uređenje prostora ispred Mesne kancelarije u Stanišiću sa ugradnjom urbanog mobilijara, koji će projekcijom gradske kase za predstojeću godinu biti finansiran sa milion dinara.

Turistička ponuda na internet stranici

U prostorijama Edukativnog centra Poljoprivredne stručne službe u Somboru, održana je konferencija Dunavsko-panonske mikroregije, o unapređenju postojeće turističke i kulturne ponude gradova i opština – članica mikro regije, ali i drugih potencijalnih gradova partnera iz regiona. Pored predstavnika grada Sombora i opštine Apatin, konferenciji su prisustvovali predstavnici Osijeka, Belog Manastira i Valpova iz Hrvatske, te Baje, Mohača i Pečuja iz Mađarske.

Prisutnima se obratio Vladislav Živanović, zamenik gradonačelnika Sombora naglasivši posebno da su aktivnosti Dunavsko-panonske mikro regije zainteresovale i ona mesta, koja prvobitno nisu učestvovala u njenom formiranju, što je značajna potvrda ispravnosti planova i ideja koje su predstavljene na konferencijama u Baji, Somboru i Osijeku.

- Imamo dogovor da se objedini turistička ponuda svih članica mikro regije i predstavi prvo preko zajedničke internet stranice na kojoj ćemo svim zainteresovanim turoperatorima u zemljama okruženja ali i šire, već od januara ponuditi jednodnevne i višednevne turističke ponude – rekao je Živanović.

Na konferenciji je bilo reči i o učešću članica DPMR u prekograničnim konkursima i korišćenju sredstava iz pretprisutpnih (IPA) fondova. Prema rečima Vladislava Živanovića, Sombor, a samim tim i mikro regija, dobili su podršku resornog Ministarstva, koje smatra da je razvoj turističke ponude u Gornjem Podunavlju, kao jedinstvenoj zaštićenoj prirodnoj celini od izuzetnog značaja za turističku ponudu Srbije.

Poredeći situaciju u Mađarskoj gde na svakih 20 do 30 kilometara postoji banja ili kupalište, Živanović je podsetio na neiskorišćenost termalnih voda sa naše strane granice.  Svoje viđenje zajedničke turističke ponude, ali i svoje pojedinačne predloge i konkrente ideje izneli su predstavnici Baje, Osijeka, Valpova, Belog Manastira i Apatina.

Knjige i osmesi za drugare

Novogodišnji humanitarni karavan koji je krenuo na svoju dobrotvornu misiju kroz 10 gradova radi prikupljanja knjiga za decu bez roditeljskog staranja, za svoju polazišnu tačku je odabrao Sombor. U ovoj akciji, a u saradnji sa republičkim Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kompanija „Koka Kola” je preuredila po jednu prostoriju namenjenu za dečije druženje, rast i obogaćivanje znanja kroz čitanje u domovima širom Srbije kojima će biti upućena i donacija u knjigama po završetku karavana 1. januara 2016. godine. Kada je reč o Somboru, prikupljene knjige, nakon završetka cele akcije biće distribuirane Domu za decu i omladinu „Miroslav Mika Antić”.

Brojni posetioci karavana, koji su mahom bili deca i omladina, na centralnom somborskom Trgu Svetog Trojstva su imali priliku da se odlično zabave uz dečju predstavu, nastup domaćih Jutjub zvezda, koncert finalista Iks-faktora, kao i da se slikaju sa Deda Mrazom, a najmlađi koji su doneli knjige; dobili su i simboličan poklon. Novogodišnji karavan je u Somboru prikupio veliki broj knjiga, a značajnu podršku dale su škole „Ivo Lola Ribar“, „Nikola Vukićević“ i „Avram Mrazović“.

„Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja podržava kompanije i preduzeća koja dobrovoljno nadilaze svoje ekonomske ciljeve i humanitarnim aktivnostima se uključuju u rešavanje društvenih problema. Zbog toga Ministarstvo sa zadovoljstvom učestvuje u novogodišnjem humanitarnom karavanu”, saopštilo je resorno ministarstvo, izražavajući zahvalnost svakoj kompaniji koja prepozna značaj društvene odgovornosti.

- Zahvaljujemo građanima Sombora koji su se u velikom broju odazvali našem pozivu da dođu na karavan, podrže našu dobrotvornu misiju i pomognu da mališanima u domovima ove novogodišnje praznike učinimo lepšim. Veliku podršku ovoj akciji pružili su nam izdavačka kuća „Laguna“, kao i kompanije „Kenon” i „Deksiko”, kao partneri karavana - izjavila je Milica Stefanović, predstavnica kompanije „Koka Kola”.

Prepolovljena cena

ALEKSA ŠANTIĆ : Agencija za privatizaciju juče je ponovo oglasila prodaju 70 odsto kapitala poljoprivrednog kombinata „Aleksa Šantić” iz istoimenog sela kod Sombora, po početnoj ceni od 400.000 evra. Otvaranje ponuda zainteresovanih kupaca je 20. januara 2016. godine.

Prethodna prodaja 2. decembra ove godine, prema kojoj je početna cena ovog poljoprivrednog kombinata bila 802.000 proglašena je neuspešnom , jer nije stigla nijedna ponuda. Deo imovine, odnosno, zemljišni posed ovog preduzeća prodat je u aprilu ove godine za oko osam miliona evra firmi „Agriser” u vlasništvu italijanske kompanije „Ferero”. Kupac se tada obavezao na preuzimanje 40 radnika kao i na investiciono ulaganje u zasade lešnika na oko 700 hektara.

U ovom zapravo drugom privatizacionom koraku prodaje se „Aleksa Šantić” kao pravo lice u čiji kapital ulaze i dve farme svinja sa 6.000 grla stoke, silos kapaciteta 18.000 tona žitarica i podno skladište kapaciteta 6.000 tona, mešaona stočne hrane, sušara...  Zapravo, nakon što je italijanski „Ferero” kupio njive, što se smatralo najvrednojom imovinom „Alekse Šantića”, najavljivalo se da niko neće hteti da kupi „restlove” ili da će biti teško naći onoga ko će pristatiti da kupi farmu i ostale objekte i samim tim preuzme mnoge dugove koji su ostali za drugi korak privatizacije.

Milić Miljenović