Kupci pecaju ribnjak

ribnjak za uzgoj konzumnog šarana. Početna cena ribnjaka na javnom nadmetanju iznosi približno 142 miliona dinara.

Ovim će biti nastavljena rasprodaja imovine nekada veoma uspešne firme, nakon što su prodati silosi i skladišta, smešteni na samom ulazu u Sečanj. Njih je kupila novosadska firma „Agroglob” za 273 miliona dinara, što je bilo duplo više od početne cene iskazane na javnom nadmetanju. Za objekte za prijem, sušenje i skladištenje žitarica u Sečnju i Sutjesci, čija je startna cena iznosila oko 133 miliona dinara, bili su zainteresovani i novosadska firma „Agrotrejding” i Rajfajzen banka, ali je „Agroglob” odmah u startu udvostručio cenu, tako da su se konkurenti povukli iz ove tržišne utakmice.

Tom prilikom na prodaju je ponuđena i benzinska pumpa „Maja”, po početnoj ceni od 17,4 miliona dinara, međutim niko nije bio spreman da plati toliku sumu da bi preuzeo ovaj objekat. Umesto toga, prodato je još pet kamiona iz voznog parka „Transpetrola”. Na prodaju javnim nadmetanjem nije ponuđen jedino ribnjak prema Sutjesci, za neke poslovno najzanimljiviji proizvodni deo pomenute firme, jer se, po rečima Dragice Arsić, delom nalazi na zemljištu u državnom vlasništvu, što je predstavljalo problem. Međutim, posle procene vrednosti ribnjaka, koji se prostire na oko 400 hektara, i otklanjanja prepreka, odlučeno je da i on bude prodat.

Stečajni postupak u „Transpetrolu” otvoren je u jesen 2011. godine, po rešenju Privrednog suda u Zrenjaninu, a na zahtev Zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši” iz Srpskog Itebeja. Tada je obelodanjeno da preduzeće poveriocima duguje 16 miliona evra, čak tri puta više nego što je procenjeno da vredi njegova imovina. Suvlasnik sečanjskog preduzeća Branko Samaryić podneo je plan reorganizacije koji, ipak, nije usvojen, pošto ga nisu podržali poverioci, tako da je stečajnom sudiji Radomiru Radojčiću preostalo jedino da proglasi bankrot ovog poljoprivrednog kolektiva. Prethodno je stečajna upravnica konstatovala da plan reorganizacije nije izvodljiv i da ne sadrži troškove proizvodnje i realne izvore za njeno finansiranje.

Inače, dešavanja oko „Transpetrola”, po mnogima, predstavljaju jednu od najvećih afera u poljoprivredi Banata. Poverioci vele da su ostali uskraćeni za milione evra i pitaju kako je moguće da ogromne količine pšenice, kukuruza, đubriva i ostalog materijala, koje su samo skladištene u silosima „Transpetrola”, jednostavno ispare, a da vlasnici tih poljoprivrednih proizvoda ostanu kratkih rukava. Gazda Branko Samaryić se pravdao da nije znao šta se dešavalo u njegovoj firmi, jer je dosta vremena provodio u Americi, prebacujući svu krivicu na bivšeg direktora Aleksandra Šaponjića. Šaponjić je, međutim, odbacio tvrdnje da je radio gazdi iza leđa, poručujući da je Samaryić bio aktivan učesnik u svim događajima i da je ugovarao poslove sa kupcima i dobavljačima, čak i kada je boravio u Americi. Iako je od tada prošlo više godina, istina koju bi trebalo da utvrdi sud još dugo će se čekati.

Ž. Balaban