Učio od dede i oca, a danas sam svoj gazda

Ipak, postoje i oni retki koji svoju  budućnost vide upravo u svom mestu, stoga nastavljaju porodičnu tradiciju, uprkos problemima s kojima se suočavaju. Tako je i Futožanin Dragan Aćimović krenuo stopama svojih predaka, nastavivši da radi ono što je tokom svog odrastanja naučio, kako uz dedu, tako i uz oca.

– Već decenijama se bavimo poljoprivrednom proizvodnjom, uzgajajući razne vrste na prirodan način, bez hemijskih preparata – kaže za „Dnevnik” Dragan Aćimović, poljoprivredni proizvođač organskih proizvoda iz Futoga. – Kada su moji počeli da se bave poljoprivredom, proizvodili smo dovoljno kultura za sopstvene potrebe, a kasnije, kada sam se i ja uključio u posao od 2013. godine, dokazali smo da su naše tvrdnje istinite jer je naše gazdinstvo dobilo sertifikat i status organskih proizvoda. Sama proizvodnja je veoma zahtevna pošto proizvodimo i seme za sopstvene potrebe, za svaku kulturu koju radimo, i potrebno je mnogo znanja o proizvodnji semena do dobijanja gotovog ploda.

Zatim, kako kaže, ide borba sa štetočinama i raznim bolestima. U organskoj proizvodnji je dozvoljeno koristiti neke preparate, ali na svom imanju Aćimovići koriste samo ono što sami proizvedu.

– U slučaju nekih bolesti ili napada insekata, sami pravimo đubrivo od koprive, koje pomaže u njihovom suzbijanju – kaže Dragan. – Krompirovu zlaticu kupimo isključivo ručno, te se krompir pređe po 20 do 30 puta u toku sezone da bi se iščistio. Najbitnije je uhvatiti je na početku, dok ne položi jaja. Sadimo i razno cveće, poput nevena, kadifice ili bosiljka, koje štiti useve, pa tako imamo odbrambeni sistem protiv nematoda, vrsta glista koje se nalaze u zemljištu, dok svojim mirisom teraju leptire, vaši i slične insekte. Neke biljke štite jedna drugu, tako su i posađene, pa zajedno koegzistiraju šargarepa i luk.

Kako je rekao Draganov otac Milorad, nekada su njegovi roditelji gajili najviše spanać, osim futoškog kupusa, i tada su proizvodi bili čisto organski. Sadili su i papriku, paradajz, kukuruz, a imali su i šest krava i volove.

– Još kao dete sam počeo da pomažem roditeljima oko poljoprivrede, ali pošto sam bio mlađi od brata, mene su štedeli, te nisam morao da idem na njivu i kopam – priča Milorad. – U to vreme su već počeli traktori da se koriste na njivama, ali se išlo u Zadrugu da se upiše, te se čekao red za oranje. Kao ispomoć, dok ne stigne ta ljuta mašina, imali smo krave i volove, pa smo mogli da oremo. Sami smo pravili rasad uz pomoć staklenih ramova. Prvo smo tovarili stajnjak na zemlju, onda smo ga mi, deca, tabali nogama. Zatim smo odgore prekrivali zemlju semenom, a preko toga je išao stakleni okvir. Tako se nekada radilo jer nije bilo plastenika.

Ipak, u današnje vreme, svaka kuća ima plastenike ili staklenike, a porodica Aćimović danas ima dva plastenika.

– Odlučio sam da ostanem i nastavim porodični posao jer je praktično bio razrađen i mogao sam da radim od kuće, kad želim, koliko želim i budem sam svoj gazda – kaže Dragan. – Obezbedio sam tržište i, osim futoškog kupusa, gajimo i šargarepu, spanać, blitvu, peršun. Od sezonskih vrsta imamo tikvice, paradajz i krastavce, a sve to obrađujemo na hektar zemlje, za koji je potrebno, ako radite više kultura, najmanje tri radnika tokom godine. Kod nas, osim mene, rade majka, supruga i otac.

Osim njih, najstarija ćerka, koja ima deset godina, već je uključena u poljoprivredu i počela je da plevi neke lejice, a najviše voli da ide na pijacu i prodaje ono što im je priroda podarila. Sami prave i alat koji im je potreban, pa su tako improvizovali i priključke za kultivator, da bi olakšali ionako težak posao.

I. Bakmaz

Projekat „Prigradska naselja – Od osnivanja do budućnosti” je sufinansirao Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.