Najtužniji dan u hrišćanstvu
EVO ŠTA ZNAČI AKO SUTRA PADNE KIŠA Na Veliki petak se NIŠTA NE RADI, a ovo su VEROVANJA I OBIČAJI koje Srbi poštuju vekovima
Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava Veliki petak - dan kada se hrišćani širom sveta sećaju raspeća Isusa Hrista na Golgoti.
To je najsvetiji i najtužniji dan u pravoslavnom kalendaru, ispunjen postom, molitvom i dubokim poštovanjem.
Prema Jevanđelju, Veliki petak obeležava trenutke izdaje, bola i kajanja: apostol Petar se, kako je Isus i prorekao, tri puta odrekao svog učitelja pre jutra. Juda Iskariotski, shvativši težinu svoje izdaje, oduzeo je sebi život. Ove priče čine srž duhovnog razmišljanja na ovaj dan.
Bez liturgije, bez veselja
Na Veliki petak u pravoslavnim hramovima se ne služi liturgija, osim ako se poklopi sa praznikom Blagovesti. Tada se po crkvenim pravilima dozvoljava bogosluženje. Post je stroži nego bilo kog drugog dana - vernici se uzdržavaju čak i od ulja i ribe, a mnogi ne uzimaju ni vodu.
Od Velikog četvrtka do Vaskrsa, crkvena zvona ne zvone. Umesto toga, koristi se drveno klepalo, jer su zvona simbol radosti, koja se u ovim danima utišava.
Farbanje jaja i želja uz plaštanicu
Upravo na Veliki petak žene u domaćinstvima farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom - simbolom Hristove krvi i žrtve. Prvo jaje koje se oboji nosi naziv "čuvarkuća" i čuva se do sledećeg Vaskrsa.
U mnogim krajevima Srbije, vernici celivaju plaštanicu, koja simbolično predstavlja Hristov grob, a neretko se provlače ispod stola na kom je ona postavljena. Po narodnom verovanju, u tom trenutku treba pomisliti lepu i iskrenu želju - veruje se da će biti ispunjena.
Strogo poštovanje običaja
Veliki petak je crveno slovo, pa se u srpskom narodu veruje da tog dana ne sme da se obavlja nikakav posao - ni u kući, ni na polju. Nikako ne treba koristiti iglu, jer se veruje da bi žene mogle dobiti plikove na rukama.
Tog dana ne pali se vatra, ne mesi se hleb, a u nekim domaćinstvima se čak ništa ni ne kuva. Ipak, postoji jedno verovanje koje donosi nadu: sve što se nakalemi na Veliki petak - "primiće se". Zato se ovaj dan smatra najboljim za kalemljenje voćaka.
Tajna cveća ispod jastuka
Postoji i verovanje da devojke koje ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk - te noći sanjaju svog budućeg muža. Ako tog dana operete kosu, neće vas boleti glava cele godine, a pomete li se kuća i baci metla - iz doma će nestati svo zlo.
Stariji ljudi prenose i drevna predskazanja: ako na Veliki petak pada kiša, šljive neće roditi. Ako je sunčano i toplo - očekuje se izuzetno plodna godina, piše Mondo.
