UNIVERZUM PIŠE NOVA PRAVILA Ova teorija o formiranju zvezda i univerzuma dovodi u pitanje sve što znamo

Prema njegovom mišljenju, ili univerzum funkcioniše po zakonima koje još nismo u potpunosti razumeli, ili mi njegove tragove tumačimo na pogrešan način.

Tradicionalno, astronomi galaksije razvrstavaju u dve osnovne grupe: plave – koje su mlade i aktivno rađaju zvezde, i crvenekoje su starije i u kojima je proces stvaranja zvezda završen. Međutim, Stajnhard predlaže novu perspektivu, postojanje treće vrste galaksija koje se ne uklapaju u ovu podelu.

Reč je o galaksijama koje su crvene, ali i dalje formiraju nove zvezde. -One proizvode pretežno zvezde manje mase, zbog čega zadržavaju crvenu boju iako je proces rađanja zvezda još aktivan, objašnjava Stajnhard.

Ova teorija bi, prema njegovom mišljenju, mogla objasniti neke od nerešenih pitanja u savremenoj astrofizici, uključujući neslaganja u odnosu mase crnih rupa i mase zvezda, kao i razlike u inicijalnim masenim funkcijama plavih i crvenih galaksija.

Prema ovoj novoj teoriji, značajan broj zvezda koje danas posmatramo možda je nastao u okolnostima drugačijim od onih koje smo do sada smatrali tipičnim.

Ako su crvene galaksije koje i dalje formiraju zvezde igrale veću ulogu u razvoju svemira nego što se ranije verovalo, to bi moglo dovesti do redefinisanja našeg razumevanja kako se galaksije razvijaju, ali i kako merimo proces stvaranja zvezda kroz kosmičku istoriju.

Postojanje ove kategorije galaksija moglo bi ukazivati na to da je univerzum proizveo mnogo više zvezda nego što su prethodne procene sugerisale. Time bi se dodatno potvrdila ideja da evolucija galaksija ne prati nužno linearan put, od plave i mlade ka crvenoj i „mrtvoj“ galaksiji.

Dosadašnje teorije pretpostavljaju da galaksije evoluiraju ili postepenim starenjem, ili kroz sudare i spajanja koja pokreću kratkotrajan, ali intenzivan proces rađanja zvezda. Takozvane „postintenzivne“ galaksije, koje nakon ovakvih eksplozivnih faza naglo prestaju da stvaraju nove zvezde, predstavljale su dugogodišnju enigmu za astronome.

Stajnhard, međutim, predlaže alternativno objašnjenje:

Moguće je da određene galaksije nisu prošle kroz takav nagli „bloom“, već da su tiho i postepeno stvarale male crvene zvezde. Ako je to tačno, možda je vreme da preispitamo samu definiciju „postintenzivnih“ galaksija i priznamo da neke od njih pripadaju do sada nepriznatoj, trećoj grupi.

Stajnhard i njegov tim sa Odeljenja za fiziku planiraju dalja istraživanja. Jedna grupa naučnika će se fokusirati na traženje dodatnih dokaza koji bi potvrdili ovu novu klasu galaksija, dok će druga koristiti podatke sa evropskog satelita „Gaja“, kako bi analizirali više od dve milijarde zvezda u okviru Mlečnog puta.