ŠTA AKO MIŠEVI PROGOVORE? Naučnici šokirani rezultatima EKSPERIMENTA sa ljudskim genom za govor
Ovaj eksperiment je imao veliki uticaj na to kako se miševi oglašavaju, otkrivajući zapanjujuće detalje o evoluciji vokalne komunikacije, pokazuju rezultati nove studije, objavljene u žurnalu Nature Communications.
Mladunci miševa, koji su imali ljudsku verziju jezičkog gena, su pokazali drugačije obrasce vokalizacije. Kada su dozivali majku, njihov "glas" je imao viši ton i koristili su drugačije zvukove nego inače.
Kada su odrasli, genetski modifikovani miševi su pokazali još interesantnije promene. Kada su pokušavali da prizovu potencijalne partnerke, mužjaci su proizvodili složenije, visokofrekventne zvuke.
"Različito su ’razgovarali’ sa ženkama i mužjacima miševa. Nije teško zamisliti kako bi takve promene u vokalizaciji mogle imati dubok uticaj na evoluciju“, objasnio je Robert B. Darnel, autor studije.
Sve ove promene su povezane sa pomeranjem gena NOVA1. Drugi geni, kao i faktori životne sredine, verovatno su povezani sa pojavom složene vokalne komunikacije. Međutim, čini se da je NOVA1 veoma važan faktor.
Ovaj gen se nalazi kod velikog broja životinja - od ptica do sisara - ali je malo drugačiji kod ljudi.
Istraživači su prvo otkrili da varijanta NOVA1, specifična za ljude, nije kod miševa promenila način na koji se protein vezuje za RNK za razvoj mozga ili kontrolu pokreta. Drugim rečima, funkcionisao je isto kao i originalni gen miševa. Međutim, otkrili su nešto neočekivano - ljudska varijanta NOVA1 je uticala na vezivanje RNK na genima povezanim sa vokalizacijom.
"Štaviše, za mnoge od ovih gena povezanih sa vokalizacijom takođe je utvrđeno da su vezivne mete NOVA1, što dalje sugeriše učešće NOVA1 u vokalizaciji“, rekla je Joko Tadžima, autorka prve studije i saradnica u Darnelovoj laboratoriji.
"Uopšte nismo to očekivali, bio je to jedan od onih zaista iznenađujućih trenutaka u nauci.“
Ono što je veoma upadljivo je da se varijanta NOVA1 kod modernih ljudi nalazi se isključivo kod Homo sapiensa. Naši najbliži poznati "rođaci", Neandertalci i Denisovci, nisu imali ovakav gen.
Da li je to znači da izumrle vrste ljudi nisu bile genetski opremljene da govore tečno kao Homo sapiens?
Ako je tako, da li je ovo mogla biti ključna prednost koja je omogućila našoj vrsti da napreduje dok su druge propale? Čini se da ova najnovija studija to sugeriše, preneo je sajt IFL Science.