„GRAĐEVINSKI RADOVI” U SUSRET SEZONI GNEŽĐENJA POTOMAKA DINOSAURUSA Vreme je za pravljenje i postavljanje kućica za ptice
Za većinu ptica uskoro počinje sezona gnežđenja, te s tim u vezi, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozivaju građane da u narednim danima postave kućice koje pticama mogu postati bezbedan dom, s obzirom na to da smo svi svedoci da je starih stabala sve manje, najpre u gradskim ali i u seoskim sredinama.
Za različite vrste ptica se prave različite kućice, zato su ornitolozi iz Društva dali savete koje treba ispoštovati, kako bi se ptice i naselile.
Bitno je, pre svega, proveriti koje vrste žive u bližoj okolini, zato stručnjaci savetuju da ih građani posmatraju i prepoznaju na osnovu izgleda ili oglašavanja. Za prisustvo sova i vetruški neophodno je potražiti kompaktne, mrke izbljuvke sa ostacima hrane, takozvane gvalice.
– Ptice ne žive u kućicama stalno. One ih koriste u toku gnezdeće sezone, odnosno od proleća do jeseni, ili tokom zime kao sklonište. Zato je najbolje da ih postavljate u tom periodu, kako bi ptice imale vremena da ih isprobaju i prihvate. Kućice ne smeju da propuštaju vodu ili vetar kako bi jaja i mladi bili zaštićeni i u toplom. Kao materijal za izradu je najbolje koristiti meko drvo poput jele, smrče, topole i vrbe, debljine najmanje 2.5 centimetra. Daske se obrađuju samo sa jedne strana. Kućica iznutra treba da ostane hrapava kako bi ptići mogli lakše da se uzveru do letnog otvora. Na dnu kućice treba izbušiti nekoliko rupa prečnika do centimetar, a neophodno ih je bar jednom godišnje čistiti od nakupljenog materijala, pa gornja strana treba da bude osposobljena za otvaranje – navode ornitolozi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Kućice ne smeju da propuštaju vodu ili vetar kako bi jaja i mladi bili zaštićeni i u toplom
Dalje napominju da kućicu treba farbati samo spolja i to u blage, prirodne nijanse koje će je utopiti u sredinu, i to najbolje netoksičnim premazima, na bazi vode ili ulja.
– Pticama je važna funkcionalnost, a ne dekoracija. Kućice ukrašene sa previše detalja i obojene drečavim bojama odbijaju ptice. Takođe, nemojte ispod letnog otvora postavljati štapić kao stajalicu, jer stanovnici kućice uleću direktno i što brže, kako ih grabljivice ne bi primetile. Štapić bi upravo poslužio grabljivicama kao oslonac sa kojeg mogu da zavire i pojedu jaja ili mladunce – savetuju stručnjaci.
Oni navode i da je jedna od najčešćih grešaka niska a široka kućica, sa otvorom koji je prevelik i prenisko postavljen, zato je njihov savet da otvor bude velik tek toliko da se ptica kroz njega može provući. Primera radi, za plave senice minimalan prečnik otvora je dva i po centimetra, za velike senice je 2.8 centimetara ili veći, dok je prečnik 3.2 dovoljan za vrapca pokućara, a otvor prečnika četiri i po centimetra je u redu za brgljeze ili crvenrepke.
Aktivnost korisna i za ljude
Pored dobrobiti za same ptice i biološku raznovrsnost u naseljima, pravljenje kućica posredno može biti korisno i za ljude, poljoprivredu, šumarstvo. Ornitolozi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poručuju da jedan par senica za ishranu svojih ptića sakupi oko 8.000 gusenica, dok jedna porodica sova tokom gnezdeće sezone ulovi više hiljada glodara. Određene vrste se hrane semenkama i izuzetno su korisne za prirodno suzbijanje korova, a ne treba zaboraviti i mentalno blagostanje ljudi kojem ptice doprinose lakoćom svog letenja, pevanjem i šarenilom, što su potvrdile i naučne studije.
– Kućice se postavljaju na debla ili na zidove zgrada, na visini od dva i po do četiri metra. Poželjno je da u blizini hranilice postoji zelenilo. Otvor kućice treba usmeriti tako da nije izložen direktnom suncu ili jakom vetru. Ispred otvora ne treba da postoji bilo kakva prepreka, kako bi ptice mogle nesmetano da uleću i izleću. S obzirom na to da ptice često imaju problem da pronađu adekvatan materijal za izgradnju gnezda, neophodno je da im u neposrednoj blizini kućica možete ostaviti sitnije listove, grančice, slamke, mahovinu, dlake ukoliko četkate ljubimce, vunu ili krzno koje će ptice rado prihvatiti – poručili su iz Društva.
Neke vrste, ranije su se gnezdile u šupljinama zgrada i na tavanima poput vrapca pokućara, velike senice, obične i crne crvenrepke, kukumavke i kukuvije. Sadašnje hermetične i pojednostavljene zgrade, ravnih i glatkih zidova, često od stakla ili metala ostavljaju ptice bez mesta gda bi mogle da odneguju mlade.
Ivana Bakmaz