PRIVLAČI I PRAVOSLAVCE I MUSLIMANE Manastir Crna Reka, usečen u stenu, mesto je gde se čudo verom stvara
Priljubljen uz stenu, čudo arhitekture i Božja kuća, manastir Crna Reka u selu Ribariće kod Tutina smešten na tromeđi Kosovske Mitrovice, Rožaja i Novog Pazara, jedna je od najvećih srpskih svetinja.
Ne zna se tačno kada je sagrađen, ali nepristupačan kanjon Crne Reke svedoči da neimarima nije bilo lako, ali ko u čuda veruje, taj čuda i stvara.
Kada je bio ugrožen manastir Studenica, 1687. godine, u Crnu Reku prenete su mošti Stefana Prvovenčanog i manastirske dragocenosti i tu su boravile devet godina.
- Manastir je napravljen da bude isposnica, u kojoj će se monasi sami moliti, skriveni od sveta. Zbog toga o manastiru nema mnogo zapisa. Ne zna se tačno kada je napravljen. Istoričari tvrde, kraj 14. ili početak 15. veka - kaže za Rinu turistički vodič sa Peštera Sabahudin Abdagić.
Za čuda koja su se desila u ovom manastiru, dodaje, čulo se svuda u svetu.
- Ovde su mnogi dolazili kako bi se izlečili. Prema pričama, ovde su dolazili duhovno obeleli, teško pokretni, ali i nerotkinje. Veruje se da je voda koja curi niz zidove lekovita, a mošti sveca Petra Koriškog čudotvorne - napominje.
Veruje se da su svi isceliteljski rezultati zapisani u manastirskim knjigama, a prema pričama meštana u manastir neretko dolaze i devojke kojima ne polazi za rukom da pronađu srodnu dušu.
Zapisa o „srodnim dušama” nema u knjigama, ali te priče kruže od usta do usta, kao i one o lečenju teških boljki. Legenda takođe kaže da se, uprkos tome što je ova svetinja na jako nepristupačnom terenu, više puta našla na udaru osvajačke vojske.
- Manastir pripada Eparhiji raško-prizrenskoj Srpske pravoslavne crkve. Manastir je muški i o njemu brinu monasi. Veruje se da je pećina u kojoj je bogomolja manastira smeštena osvećena podvizima i molitvama velikog srpskog čudotvorca: svetog Joanikija Devičkog - kaže naš sagovornik.
Do manastira se stiže malo dorađenim makadamskim putem, na sat i po od Ribarića, ali to ne smeta brojnim hodočasnicima da pohode ovu svetinju.
Na Petrovdan, svakog 12. jula, kod manastira se pravi Sabor i tada dolaze ljudi iz celog sveta. Dolaze pravoslavci, i muslimani, da nađu bogougodni mir i lek za svoju nevolju.
Prema rečima meštana, manastir živi od prodaje voštanih sveća, koje prave sami monasi nedaleko od manastira. Takođe monasi su neretko sami znali i da nešto grade, jer među njima ima lekara, arhitekata, profesora, ali i zanatlija.
