Važna je cena, ali i kvalitet KAKVO MESO TROŠIMO U SRBIJI? Jedemo domaće, dok uvozno služi ISKLJUČIVO ZA PRERADU

Direktor uprave za veterinu Živko Matijević kaže da građani Srbije mogu biti sigurni da kupuju bezbedno meso, pod uslovom da ga nabavljaju u registrovanim prodavnicama. Vesna Đorđević iz Instituta za meso smatra da postoje mnoge zablude u vezi sa vrstama mesa – svinjsko meso je često neopravdano na meti kritika. 

Meso je prirodno sterilna namirnica i ne sadrži štetne supstance koje mogu ugroziti zdravlje, navodi Đorđevićeva. Domaći stočari upozoravaju da svežeg mesa ima manje zato što se drugo meso uvozi i da se oni u tim uslovima bore kako znaju i umeju, piše RTS.

Kada građani kupuju meso kažu da su im bitni i cena i kvalitet i poreklo proizvoda.

U mesarama na Đeram pijaci najviše se prodaje sveža piletina čija je cena 415 dinara po kilogramu, što je u proseku najjeftinije u odnosu na celokupnu ponudu svežeg mesa u mesarama.

Od suvog mesa, zimi se najviše prodaju rebarca i slanina, ali tražene su i pihtije. Pečena piletina košta 745 dinara po kilogramu. Svinjetina je od 700 do 900 dinara, a svinjska leđa sa kostima između 400 i 600 dinara. File košta od 600 do 1.000 dinara, dok je junetina skuplja – više od 1.000 dinara po kilogramu – pa je zato svinjsko i pileće meso traženije.

Bez obzira na cenu, pojedini građani više vole da kupuju u mesarama nego u marketima.

Mesar iz Grocke Gojko Tešić kaže da nijedna mesara na pijaci Đeram nema svoju klanicu, već se snabdevaju u okolini Beograda. Meso nabavlja od domaćih proizvođača, ali napominje da ih je sve manje. Cene su kod njega iste više od godinu dana.

"Što se tiče stočnog fonda, u velikom je opadanju pa se još uvek borimo sa domaćom ponudom mesa. Sve je lošija, nažalost. Mi, mali zanatski proizvođači i trgovci se još uvek snabdevamo sa domaćeg tržišta", ističe Tešić.

Manje mesare nabavljaju meso po višoj ceni, jer u Srbiji, iz godine u godinu, opada broj svinja i goveda, a veliki trgovinski lanci ga uvoze. To je jeftinije, ali uvozi se najviše smrznuto meso. Zlatno pravilo je da cenu mesa određuje ponuda i potražnja, ali i velike industrije mesa. One imaju svoje farme svinja i klanice, pa zbog toga u velikoj meri mogu da odrede cenu svežeg mesa u mesarama.

"Prošle godine na leto je poskupela roba, a za kratko vreme, i to u dva navrata, ali od tada nije bilo više poskupljenja", navodi mesarka Gordana Maksimović.

Na smanjenje stočnog fonda uticala je i pojava afričke kuge. Prošle godine bilo je oko 20 odsto svinja manje nego 2023, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Poljoprivredna gazdinstva koja nisu uspela da se izbore sa gubitkom, zatvorena su.

Šta kaže struka

Direktor Uprave za veterinu Živko Matijević ističe da građani u Srbiji mogu biti sigurni da kupuju bezbedno meso, pod uslovom da ga nabavljaju u registrovanim prodavnicama, piše RTS.

"Nije toliko bitno da li su to veliki lanci ili male mesare, već da su registrovani, jer se u tim objektima sprovodi svakodnevna kontrola", naglašava Matijević.

Što se tiče porekla mesa, kako kaže, na tržištu svežeg mesa preovlađuje domaće meso, dok se uvozno meso uvozi isključivo za preradu.

"Smrznuto meso ne može da se nađe u slobodnoj prodaji, jer je ono namenjeno isključivo proizvodnji prerađevina", objašnjava Matijević.

S druge strane, Vesna Đorđević iz Instituta za meso, ističe da meso iz uvoza prolazi rigorozne kontrole pre nego što stigne do potrošača.

"Svako meso koje dolazi iz inostranstva mora da ispuni standarde zemlje iz koje se uvozi, ali i dodatne standarde koje propisuje Republika Srbija. Uzorkuje se i laboratorijski ispituje kako bi zadovoljilo sve propise naše države", navodi Đorđevićeva.

Napominje i da država i Institut imaju potpunu kontrolu nad proizvodnjom domaćeg mesa.

"Znamo sve – od toga kako je životinja osemenjena, kada je rođena, kako je rasla na farmi, čime je hranjena, kako je transportovana, kako su se prema njoj odnosili u klanici i kako je meso dospelo do potrošača", ukazuje sagovornica.

Matijević naglašava da je Srbija prošle godine izvezla 30 odsto više mesa nego što je uvezla.

"Uvozno meso dolazi samo za poznate kupce i koristi se isključivo za preradu, što je neophodno zbog proizvodnih potreba velikih klanica i izvoza", objašnjava sagovornik.

Govoreći o ishrani, Đorđevićeva primećuje da postoje mnoge zablude u vezi sa vrstama mesa.

"Svinjsko meso je često neopravdano na meti kritika. Na primer, leđni mišić svinje, poznat kao krmenadla, ima slična svojstva kao pileće belo meso. Ne stoji tvrdnja da svinjetinu treba potpuno izbegavati u određenim stanjima", upućuje Đorđevićeva.

Tvrdi i da se u Institutu za meso u Srbiji ispituje čak 23 jedinjenja koja Evropska unija propisuje kao nepoželjna u mesu.

"Ne sme da bude nijedne. Meso je prirodno sterilna namirnica i ne sadrži štetne supstance koje mogu ugroziti zdravlje", naglašava sagovornica iz Instituta za meso.

Kada je reč o nutritivnoj vrednosti, meso sadrži čak 19 elemenata iz periodnog sistema i 12 različitih vitamina.

"Kad bih ih sada nabrojala, svako bi prepoznao bar jedan do tri koje inače kupuje u apoteci", zaključuje sagovornica.

RTS