INTERVJU – ANDRIJA JORGIĆ, NOVI PREDSEDNIK ŠAHOVSKOG SAVEZA SRBIJE: Da vratimo šah u škole i dobijemo Olimpijadu 2030.
Novi predsednik Šahovskog saveza Srbije govorio je za „Dnevnik” o planovima koje želi da ostvari.
Nekadašnji predsednik Šahovskog saveza Beograda Andrija Jorgić je pred kraj 2024. godine na Izbornoj skupštini Šahovskog saveza Srbije zamenio Dragana Lazića na čelu krovne šahovske organizacije naše zemlje.
Prisutni delegati su jednoglasno izabrali novog predsednika, što govori o povoljnoj klimi u savezu.
Kao predsednik ŠSB, Jorgić je beležio odlične rezultate, podigavši neke od tradicionalnih turnira na viši nivo, intenzivnim radom na promociji drevne igre u medijima, i tamo gde nije dovoljno propraćen. Diplomirao je ekonomiju, a direktor je kompanije i lista „Borba“. Dobitnik je mnogih priznanja, kao što su: Vukova nagrada, Sretenjski orden drugog reda, Slovo ljubve itd.
Šta smatrate glavnim zadatkom na novoj funkciji?
– Da vratimo šah u škole. To bi bilo nešto što bi zaokružilo moj dosadašnji četvorogodišnji rad u savezima. Naglasio bih da, kad je reč o uvođenju šaha u škole, da nije poenta da bude samo fakultativan, već da se uvede u škole kao obavezan predmet, da se ustali u našem osnovnom obrazovanju, i da od sedme do desete godine svi igraju šah. Kroz školski šah, i kroz škole šaha kojih ima puno u Srbiji i koje jako dobro rade sa decom (Bubamara iz Novog Sada, Aljehin iz Pančeva, Osnovac iz Niša, Vidikovac i Kralj iz Beograda…) stvara se šahovska baza. Imajući to u vidu, jedan od planova je i otvaranje Šahovske akademije, koja bi omogućila najboljima da treniraju uz odlične uslove, da tu stvaramo buduće šampione i da srpski šah narednih 15 godina ne mora da razmišlja o budućnosti.
Koje lekcije ste naučili na funkciji predsednika ŠSB, a smatrate da će vam pomoći na čelu ŠSS?
– Pre svega, volim i verujem u ovo što radim, pa samim tim verujem da će rezultat stići. Ono što je jako važno je da imate dobar tim oko sebe. U ŠSB smo imali izvršnog direktora, koji je prvi operativac beogradskog šaha, Vladimir Šakotić, i koji mi je mnogo pomogao, a koji je sada, sasvim zasluženo došao na mesto predsednika ŠSB. Zatim, tu je i moj tim iz „Borbe“, koji je bio uz mene i na svakom organizovanju i otvaranju turnira. U ŠSS imamo tri područna saveza, to su Beograd, Vojvodina i Centralna Srbija sa kojima imamo sjajnu saradnju. Upravo taj tim treba da bude oslonac i temelj za sve što radimo, i jako je važna ta saradnja koja možda u proteklim periodima nije bila na najboljem nivou. Mi ćemo se zajedničkim delovanjem truditi da ŠSS bude jaka krovna šahovska organizacija.
Idemo opet po zlato
Ove godine muška nacionalna selekcija brani zlatnu medalju sa Ekipnog evropskog prvenstva. Da li se već razmišlja o pripremama obe selekcije i uslovima za rad reprezentativaca?
– Medalja koja je stigla je veliki zalog i ona je temelj za budućnost srpskog šaha. Organizovaćemo pripreme, možda čak i iz dva dela. To ćemo se dogovoriti sa našim selektorima Miodragom Perunovićem i Alisom Marić. Prošle godine su imali dobre pripreme u Ečki kod Zrenjanina, reprezentativci su bili zadovoljni i uslovima i prijemom. Ja sam uvek za „visinske“ pripreme, važno je da oni uđu u sve ovo hladne glave, jer mi ne branimo zlato, već idemo ponovo da ga osvojimo.
Srbija će 2025. biti domaćin Školskog svetskog prvenstva i Svetskog prvenstva za amatere, kao i Olimpijade za osobe sa oštećenjem vida. Kako napreduju pripreme?
– Pripreme teku ubrzano, jer nema se ni mnogo vremena. Očekujemo veliki broj učesnika sa svih kontinenata, mnogi se javljaju i imaćemo brojne delegacije. Pokazaćemo još jednom da i Vrnjačka banja, koja će biti domaćin Svetskog školskog prvenstva i Olimpijade za osobe sa oštećenjem vida, zaista pruža sjajne uslove. Što se tiče Svetskog prvenstva za amatere, to je takmičenje koje treba da ima poseban značaj. Još uvek nije odlučeno gde će se održati, razmišljamo da to bude neki od gradova Vojvodine, možda Novi Sad ili Pančevo.
Jedan od planova je i otvaranje Šahovske akademije, koja bi omogućila najboljima da treniraju uz odlične uslove, da tu stvaramo buduće šampione i da srpski šah narednih 15 godina ne mora da razmišlja o budućnosti
Kakvi su planovi koji se tiču organizacije pojedinačnih državnih šampionata?
– Jako su nam važna, kako ekipna, tako i pojedinačna takmičenja. Mi ćemo se ove godine potruditi da obezbedimo najbolje uslove, najbolji smeštaj za igru naših najboljih šahista i šahistkinja, i da oni svojim prisustvom daju na jačini takmičenja.
Ova godina je proglašena godinom žena u šahu. Možete li nam reći više o tome?
– Na prvoj sednici Upravnog odbora proglasićemo 2025. „Godinom žena u šahu”. Kako kod nas, tako i svuda u svetu je zastupljeno svega 10 posto žena u šahu. Te brojke želimo da popravimo, da obodrimo dame i da nađemo način da određenim projektima omasovimo ovu vitešku igru kod žena, i mislim da smo na dobrom putu da uspemo i kada je u pitanju školski i profesionalni šah. U mlađim selekcijama imamo Veru Vujović, koja postiže sjajne rezultate. Tu su i Sara Mijić, Anastasija Vujanović, Irina Vujatović, Dunja Milojević… Trudićemo se da promovišemo ženski šah, organizovaćemo i simultanke koje će upravo igrati naše dame, i da na neki način damo doprinos i u tom pravcu.
Svetska prvenstva u našoj zemlji
Da li je u planu konkurisanje za domaćinstvo još nekog jakog takmičenja u narednim godinama?
– Pored takmičenja koje ćemo imati ove godine, mi smo već aplicirali i konkurisali za 2026. i ovom prilikom mogu ekskluzivno da kažem da smo dobili organizaciju Omladinskog svetskog prvenstva u ubrzanom i brzopoteznom šahu. Drugo takmičenje koje smo dobili je Prvenstvo sveta za veterane, tako da ćemo u 2026. godini imati dva ozbiljna takmičenja.
Možete li nam otkriti i druge planove iz vašeg programa?
– Trudićemo se da još više ojačamo našu šahovsku porodicu, kako školovanjem šahista, tako i sudija i trenera. U planu su, takođe i razni humanitarni turniri, ali i oni koji imaju cilj da promovišu šah, poput turnira „Najbrži šah u najbržem vozu” koji je održan pre godinu i po dana. Ono što bi svakako bila kruna mog rada, jeste da apliciramo i uspemo da dobijemo organizaciju Šahovske olimpijade 2030. godine.
Koja bi bila vaša poruka šahovskoj javnosti u Srbiji?
– Imam dve poruke. Šahovskoj javnosti: pratite i navijajte za ekipe i predstavnike Srbije - biće još medalja! Roditeljima: ako kod deteta vidite i najmanju sklonost - usmerite ga ka školi šaha. Možda će osvajati medalje, možda i neće. Neki će postati velemajstori, većina neće. Ali, bez dileme - svi će postati bolji ljudi, sa više smisla za bolje snalaženje u našem komplikovanom životu.
Obilaziću šahovske lokacije i klubove u Srbiji
Kao predsednik Šahovskog saveza Beograda ste podigli Trofej Beograda i Osmomartovski turnir na viši nivo. Možete li nam dati kratku retrospektivu vašeg rada na toj funkciji?
– Napravljeni su veliki pomaci kada je reč o tim događajima, koji su inače dva najjača turnira u kalendaru Šahovskog saveza Beograda. Prošle godine je na Trofeju Beograda učestvovalo preko 162 igrača iz 25 zemalja. Svake godine ostavimo dovoljno prostora da te turnire podignemo na još viši nivo, ali ono što nas svakako očekuje u ŠSS, a što je inače i odskočna daska jeste Srbija open koji, ne samo na evropskoj, nego i svetskoj šahovskoj mapi važi za jedan od najkvalitetnijih i najmasovnijih turnira. Ove godine se održava peti po redu i nadam se da ćemo i masovnošću i kvalitetom, kao i nagradnim fondom, uspeti da motivišemo da se što više šahista prijavi i da u julu mesecu ponovo imamo na okupu igrače sa svih kontinenata, kao i da još jednom iz Beograda sa Srbija opena pošaljemo lepu poruku. Što se tiče mog rada na funkciji predsednika ŠSB koju sam obavljao, izdvojio bih pre svega borbu za značajno prisustvo šaha u školama i među mladima, zatim, visok organizacioni nivo takmičenja, promosivanje i prisustvo šaha i šahista u medijima. Ono što ću sigurno nastaviti i kao predsednik ŠSS jeste obilazak mnogih šahovskih destinacija u Srbiji, kao i klubova kako bih se upoznao sa problemima sa kojima se susreću, i nastojati da i dalje imamo dobru saradnju sa Šahovskim savezima Kosova i Metohije i Republike Srpske.
